Божидар Гајић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације: Ратни и поратни период положен десетком

У монографији, која обухвата период дужи од пола вијека обиљеженог интензивним развојем градишке Болнице, познати љекари свједоче о том периоду. Ова публикација, сада у припреми, према наводима директора Рајка Додика, обухвата све важније секторе и догађаје, кључне за настанак и развој секундарне здравствене заштите.

-Монографију, која за нас представља сведочанство и документ, припрема бројни редакциони тим, у циљу што обухватније приступа. О Болници је претходно мало или недовољно писано а ова установа заслужује да се том тематиком позабавимо, да искажемо захвалност претходним генерацијама, садашњим радницима и укажемо на смјернице млађима, чије вријеме долази – казао је Додик за РТВ Градишка. Планирано је да, богато илустрована и веома садржајна монографија буде завршена идуће године.

Божидар Гајић, специјалиста физијатрије и дугогодишњи начелник овог одјељења, говори о почецима и развојном путу те највећим искушењима, нарочито у ратном и поратном периоду.

Физикална медицина и рехабилитација има дугогодишњи статус у Градишци. Средином седамдесетих година прошлог вијека у наш град је дошао први, виши физиотерапеут Драгољуб Вујановић. Он је физикалне терапије започео на врло скроман начин. То је било у подруму старе Болнице, гдје се у старом лавору, у вешерају и сервису за гријање топио парафин кориштен за терапије. Убрзо потом, добили смо галански апарат за електро-терапије, којег и сада чувамо као музејски експонат.

Физијатрија се константно развијала, нарочито доласком више љекара специјалиста физијатрије и рехабилитације. Међу првима дошао је доктор Стеван Вишекруна, угледни специјалиста. Тиме почиње интензивнији развој физикалне медицине у
Градишци. Набављена је нова и савремена апаратура, када за подводну масажу, опремљена је сала за кинези-терапију односно медицинске вјежбе. У том периоду и ја сам се придружио овом тиму, након повратка са специјализације. Функционисали смо у оквиру Болнице односно Медицинског центра. Имали смо и неколико кревета за стационарно лијечење односно рехабилитацију. Нажалост, Фонд здравства није дозволио даљни развој стационара те смо прешли на амбулантни облик физикалне медицине и рехабилитације.

 

Регионални центар
Тада ни Србац, Лакташи као и Босанска Дубица нису имали физикалну медицину и рехабилитацију у својим здравственим установама. У тим околностима, ми смо одлазили у ове средине и амбулантно прегледали пацијенте. Убрзо потом, у овим општинама формирали смо мале, скромне али значајне и корисне центре за физикалну
медицину и терапију.

То је успјешно функционисало. Напомињем да је за нашу служби био значајан развој хирургије,
интерне медицине и ортопедије у Болници Градишка. Уз помоћ и сарадњу са специјалистима ових струка, свакодневно смо
напредовали, нарочито у лијечењу пацијената са реуматским тегобама, са дегенеративним и упалним реуматизмом, као и
посттрауматским стањима.

Током рата ми смо наставили интензивно радити, чак и у другим установама. Међу њима је тадашњи Центар за рехабилитацију у Мљечаници, гдје су лијечени рањени борци, цивили, инвалиди рата… У рату смо практично проширили дјелатност.
Схватили смо да ће и у периоду након рата, наша специјалност и овај сектор медицине бити изузетно потребан. Велики број инвалида одредио је интензитет нашег рада. За ову категорију становништва била је неопходна дуготрајна физикална медицина и терапија.

Добили смо уређаје за хидротерапију, са подводном масажом, развијали смо се и у стручном погледу, на примјер ја сам се усавршавао у области реуматологије. Развили смо и ултразвучну дијагностику крвних судова, за шта је задужен специјалиста Зрнић, који се претходно тиме врло успјешно бавио.

Наравно, стално смо развијали и модернизовали нашу базичну рехабилитацију. Много смо радили. Дешавало се да у једном дану имамо на рехабилитацији и по педесет пацијената.

Базична рехабилитација
Када је по међународном пројекту створена мрежа амбулантне физикалне терапије, која је названа базичном рехабилитацијом, ми смо тада успоставили Центар за базичну рехабилитацију под окриљем Дома здравља. У Болници је задржана амбулантна дијагностика и терапија за пацијенте збринуте у овој установи.

Осим доктора Владе Зрнића, касније је код нас ангажована Биљана Стевић Гузијан, специјалиста физикалне медицине и
рехабилитације. Она се такође усавршавала у подручју ултразвучне дијагностике.

Мој рад са пацијентима, поред базичне дијагностике у подручју физикалне медицине и терапије, развијао се и у области
субспецијалистичке гране физикалне медицине, а то је реуматологија.

То је резултирало базом података о великом броју пацијената и медикаментном лијечењу. То су препознале и фармацеутске куће и институције у Западној Европи, што нас је увело у пројекат лијечења пацијената са упалним реуматизмом, гдје се примјењује најмодернија терапија кориштењем биолошких лијекова.

Најтежи пацијенти из ове области ушли су у пројекат финансиран новцем европске Агенције за лијекове, што је потврда нашег знања и умијећа у овако комплексном подручју здравствене заштите.

На висини задатка
Све ово указује да је улога Физијатрије у Градишци врло значајна, нарочито послије рата. Сматрам да смо у том периоду, у потпуности били на висини задатка. Успоставили смо везу и стекли повјерење многих донатора који су финансирали опрему за наше одјељење. На основу тога увелико смо модернизовали рад и имали велики број пацијената. Напомињем да су ратним војним инвалидима, осим терапије, потребна и помагала, а ми смо то у сарадањи са донаторима, константно обезбјеђивали.

Кроз све наше дјелатности и субспецијалистичке третмане, стекли смо завидан положај и у здравству Републике Српске, зато што су Болница и Дом здравља то препознали, као важно подручје медицине и стално га развијали, казао је Гајић.

М.Пилиповић