Бадњи дан – посебна радост
Данас је Бадњи дан – за православце који поштују стари каледар дан строгог поста, али и дан породичне радости.
Сијече се Бадњак, уноси у кућу, а увече, уз трпезу, окупља породица. У свим градишким парохијама данас је организовано традиционално усјецање Бадњака.
Према древној традицији, уочи Бадњег дана се бди, не спава се – па отуд и назив у српском језику: бадњи, настало од бдјети, што значи дан неспавања, односно бдијења.
У рано јутро, домаћини куће сијеку бадњак.
У цркви се служе царски часови, али и Литургија Светог Василија Великог.
У свим православним домовима осјети се посебна празнична радост.
У ранијим временима Бадњак се уносио у кућу, а потом налагао на огњишту. Данас је другачије, Бадњаци се, најчешће, налажу, односно пале испред храмова. У порту храма Покрова Пресвете Богородице у Градишци улазак градског бадњака и бадњака из Бок Јанковца предвиђен је у 16 часова и 30 минута, након чега слиједи освећење и налагање на ватру, те од 17 часова вечерње богослужење, пијукање за дјецу и послужење куваним вином.
Након налагања Бадњака, обављају се припреме за најважнији дио дана – Бадње вече, када се око трпезе, у празничној радости, окупља православна породица.
Према хришћанској традицији, обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звијезде да се родио Христос Спаситељ, насјекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру те огрију Христа и његову мајку.
Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.