Бивши фудбалски ас „Козаре“ са Савом у срцу: Двије љубави Мехмеда Тељиговића (73) из Градишке (ФОТО)
Ни тридесетогодишњи боравак у Шведској, Мехмеда Тељиговића из Градишке, бившег фудбалера „Козаре“ и заљубљеника у Саву, није одвојио од његове двије, велике љубави. И овог љета Тељиговић борави у родном граду, шета или се вози бициклом поред Саве. О фудбалским утакмицама омиљеног клуба, говори са великим усхићењем.
Највише волим Саву. У Шведској питао ме новинар о рату у БиХ а мој одговор је био, Сава. Да разговарамо о Сави и о „Козари“, рекох му. То значи да свака тема коју ја, или било ко други, започне у различитим приликама или околностима, различитим поводима, почиње и завршава Савом, испричао је Мехмед Тељиговић за Српскаинфо, некада члан незаборавне генерације градишких фудбалера, посвећен такође великој ријеци на чијим обалама је рођен, ту одрастао, заволио Саву и људе свога краја.
– Сава ме у свему инспирише. Такође се Сава, као и све друго, мијења. Ово полуострво које се појавило, о којем многи мисле добро, није за похвалу. Оно је некад било сасвим мало и много ближе мосту. Сава је била проточна, чиста… Велико полуострво сада прави велику бару од Саве, ту се вода, а са њом и прљавштина, задржавају – објашњава Тељиговић своја запажања о Сави, на чијој обали, на популарном кеју, свакодневно борави, најчешће возећи се бициклом.
У поређењу са давнашњим годинама, он сматра да је ова ријеке много чистија.
– Сава, никада прије, бар колико се сјећам, није била чистија него сада. Некада је у градовима узводно радила прљава индустрија, радиле су фабрике које су штетни отпад и друге продукте испуштале у Саву, без пречистача… Сада је тога мање и Сава је невјероватно чиста – каже наш саговорник, којег смо срели на његовој устаљеној рекреативној траси.
Мехмед је велики борац за Саву, за животну средину.
– Није ми јасно, у Градској скупштини, зашто нико од одборника не поставља посланичка путања за добробит наше природе, града, Саве, обале… У буџету увијек треба имати довољно новца за уређење Саве и њених обала, шеталишта, јер је то прва слика коју на граници виде путници и туристи – сматра наш саговорник, дијелећи са нама љубав и страст за ријеку.
Кога год питамо, од надлежних, они имају сличне одговоре, појашњава Тељиговић, да је за све одговоран неко други, „Воде Српске“, „Водовод“, „Градска чистоћа“, Град, Влада, држава, међународна заједница… а заправо, криви смо сви.
Свака власт заједно са грађанима морала би се побринути да Сава постане љепша, уреднија током цијеле године, да се не баца смеће на све стране, не краде цвијеће, не уништава зеленило, не пуштају пси без контроле…
О Фудбалском клубу „Козара“, о својим утакмицама, головима, публици, Мехмед прича са много емоција.
– Када сам играо у „Козари“, у Другој лиги Југославије, читав град је био за клуб. Били смо привржени „Козари“, вољели свој клуб. Некада је на утакмицу, напримјер у Велику Кладушу путовало 400 наших навијача а сада на домаћу утакмицу долази укупно 50 гледалаца. То је лоше – присјећа се овај фудбалски ас са Козаре и са Саве.
– Памтим утакмицу против „Братства“ Босанска Крупа након које смо се пласирали у Други лигу Југославије, група запад. Била је киша, играли смо у Гардишци на старом игралишту, побиједили смо са 4:1 а ја сам постигао два гола. Памтим и уаткмицу против „Електробосне“ у Јајцу, такође је била велика киша, услови веома тешки за игру али смо побиједили, један гол сам ја постигао а други Стојан Тимарац.
Мехмед Тељиговић сматра да је у то вријеме ентузијазам био пресудан за успјехе на спортском пољу.
– Печат у ФК „Козара“ оставили су Здравко Видовић, он је био ентузијаста са друге планете. Све се вртјело око њега, он је био иницијатор, покретач, мотивисао је и помагао развој фудбала а „Козаре“ понајвише. Благајник је био Шукрија Баук, особа без ноге али је живио за „Козару“, он другог живота није имао осим на стадиону. Ту су још били, Миле Струнић, Хусо Демо, Мухарем Курбег, Хасан Билић, фудбалски и градишки функционери са осјећајем за фудбал. Легенде клуба такође су Бодо Реметић, Халид Хасанбеговић и други.
Од својих бивших саиграча Тељиговић помиње бројна имена.
То су Енвер Ћатић, Стојан Тимарац, Вишеслав Берић, Ђорђе Радоњић, Боро Пилиповић, Бранко Глумичић, Џевад Зеничанин, Ахмет Меданхоџић, Осман Меданхоџић, Хамдија Доган, Ибрахим Ковач, Звонко Посавац, Емир Сокол, Хаско Торић, Мехмед, Берић, Небојша Шобот, Мујо Чаушевић, Мухарем Кире Чаушевић, Мехмед Башић, Авдо Башић, Хамдија Бахић, Сафет Селихбашић, Адем Рамић, Осман Рамић, Нијаз Смајловић, Емир Хаџић, Смаил Туфековић и тренер – играч Мирко Базић.
Успомене
Много је успомена са Саве, о липама, шетњи, забавним вечерима, концертима у старој башти… Моја кућа је 50 метара од Саве. Ми, који смо рођени поред ове ријеке, имамо за њу велико поштовање.
Никада леђима, нисмо окренути Сави, када разговарамо, када сретном познаника, комшију, пријатеља и упитамо се за здравље, увијек је наш поглед, наше лице, а не леђа, окренуто према Сави. То је култ којег се придржавамо јер ријеку волимо и поштујемо, осјећамо блискост са њом, казао нам је Мехмед Тељиговић.
Српскаинфо
Аутор: Милан Пилиповић