Богати васкршњи обичаји у Лијевче пољу: Народна светковина за све генерације (ФОТО)

Бројни су обичаји у Лијевче пољу, на Васкрс али и данима који претходе великом православном празнику. Фарбање јаја на Велики петак, васкршња даривања и туцања фарбаним јајима заузимају најважније мјесто у лијевчанским породицама.

За Васкрс, влада вјеровање, ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање прије поноћи. Уколико би се отишло на спавање прије поноћи, то би значило да ће до наредног Васкрса особа бити поспана и несклона послу. Ујутро се треба умити водом у којој су преко ноћи одстајали дренак, здравац, босиљак и црвено јаје, јер то доноси срећу, здравље и љепоту.

У старо вријеме, испричала нам је Жељка Деспотовић из Кочићева, гдје годинама организују васкршње игре, домаћице у посуду са водом у којој кувају и боје јаја, додају мало освећене водице из васкршњег поста. Прво обојено јаје се оставља на страну до идућег Васкрса и зове се “чуваркућа”. Чуваркућа се чува и да би се, ако почне град, изнијела пред кућу. Она, вјерује се, зауставља ову елементарну непогоду.

Одлазак у цркву

На Васкрс породица одлази у цркву на свету васкршњу службу, подсјећа Жељка Деспотовић.

За овај дан сваки укућанин треба да добије нешто ново од одјеће и обуће. За одлазак у цркву и свечани ручак облачи се најљепша одјећа.

У васкршњој кошарици од плетенога прућа, одувијек се носила храна на васкршњи благослов у цвркву. Васкрсу, централном празнику исповиједања православне вјере, претходи Велики пост од седам седмица и још четири недјеље прије, које вјернике такође богослужбеним поретком припремају за највећи хришћански празник.

Кад се из цркве врате кући, домаћин пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане на молитви, предаје кадионицу млађем и овај потом кади цијелу кућу. Послије заједничке молитве, укућани поново једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу.

Љуске офарбаних јаја, препричала нам је Драгица Лендић из Градишке, једно од многих вјеровања, треба ситно смрвити да вјештице у њима не би могле да се превозе преко воде. Драгица, сада становница Дома за старе особе сваке године прави маштовите фигуре од васкршњих јаја.

– На Васкрс, прво се једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама – подсјећа Драгица.

Весеље на утвају
Милош Милинчић, професор и књижевник из Бајинаца код Српца, сјећа се да је одувијек, у кућама, на столу, била пуна кошарица, веома богато и маштовито украшених јаја.

Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Јаја се најприје туцају врх у врх, а послије шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе.

Дјецу ваља дотаћи црвеним јајетом, прича Милинчић, да би била црвена и здрава током године. На Васкрс и данима послије, дјеца трче бајиначким утвајем за стоком, играју се и туцају јајима. Најбољим туцачима, пуни су џепови јаја.

Вјенчићи од маслачка
Ненад Бабић из Градишке, сваке године, са породицом, супругом и двојицом синова на Васкрс, бере маслачак. Сви заједно праве вјенчиће од овог цвијећа.

Маслачак се сматра симболом превазилажења свих потешкоћа, са посебном снагом и поносом. Симбол је успјешне борбе са животним изазовима.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић