Данас Ђурђиц
Српска православна црква данас се молитвено сјећа Преноса моштију Светог великомученика Георгија.
Овај празник, познатији као Ђурђиц, многе православне породице као и локалне заједнице код нас, обиљежавају као своју крсну славу.
Ђурђиц је поштован празник међу православним вјерницима, па се тако на овај дан не раде тешки послови и ручни радови.
Светог Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа – како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
Ђурђевдан се слави се у прољеће, на дан његовог страдања у вријеме римског цара Диоклецијана 6. маја по грегоријанском календару. А данас се слави Ђурђиц, у знак сјећања на дан преноса моштију овог свеца из Никомидије (сада Измир у Турској) у град Лиду Палестинску.
У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.
Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћанство, који је честа крсна слава код Срба и прославља се у свим храмовима Српске православне цркве.
На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждају, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.
Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вриедан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.
У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а вјерује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.
Код старијих људи постоји вјеровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и промјенљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
Такође, строго је забрањено ловити вукове, јер ће ловце у супротном задесити велика несрећа и малер који ће их пратити и цијеле сљедеће године.