Данас је Свјетски дан паса: Занимљиве чињенице о лајавцима

Познато је да пас није одувијек био кућни љубимац и домаћа животиња. Археолошка истраживања показују да је ова интелигентна и веома сналажљива животиња припитомљена прије више од 9.000 година. Да је пас најбољи човјеков пријатељ потврђују бројне приче о оданости и безграничној љубави пса према власнику, чак и након његове смрти.

Иако су пси способни за самостално преживљавање, све више им је потребна брига и пажња људи. Светске и домаће организације и удружења за заштиту животиња настоје да различитим активностима смање број паса луталица, тако што ће им обезбедити сигуран дом. С том намером је 2004. године, 26. август установљен као Дан паса.

Пас можда јесте  најбољи човјеков пријатељ али постоји много чињеница које можда не знате о њему!

Попут људских отисака, отисци носа два пса нису слични.

Најтежа пасмина, мастиф, тежи око 200 килограма.

Најбржа пасмина, хрт, може трчати до 21 км на сат.

Руски пас по имену Лајка била је прва животиња у свемиру.

Пси који највише лају: минијатурни шнауцери, јоркширски теријери, фоx теријер и Wест Хигхланд бијели теријер.

Штенци имају 28 зуба, а одрасли пси 42.

Пси могу научити 160 ријечи.

Снажно весело махање репом попут пропелера од хеликоптера, знак је среће.

Када му је реп усправан и укочен, а покрети брзи, то није пријатељско махање, већ указује на пса који је прилично узбуђен усредоточен.

Чини се да се пси понекад осмјехују, попут људи с грчевитим осмијехом. То може указивати ​​на опуштено, покорно стање.

Пси с подигнутим ушима чују боље од оних са спуштеним ушима.

На свијету постоји око 400 милиона паса.

Просјечно пас живи 10 до 14 година.

Најстарија пасмина на свијету, перзијски хрт, потјече из Египта око 329. године прије Криста.