Данас је Видовдан, празник у коме се преплићу историја и обичаји

Православни виjерници обиљежавају данас један од највећих српских празника – Видовдан.

Овај празник посвећен је Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.

На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вјечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.

Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос војницима погинулим на бојном пољу.

Назив празника везује се за Светог Вида који је, према „Прологу“ владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије. Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.

Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се са својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову.

Према „Прологу“, СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је „1382. вјенчао кнеза Лазара за цара“.

Косовска битка се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару. Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, док је Споменик косовским јунацима откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића.

По народном вјеровању, важно је шта ће се на Видовдан видјети, јер ће се касније баш у томе имати успјеха.

Видовданска трпеза ове године је посна, јер пада у вријеме Петровског поста.