Дању уређује град и зеленило а ноћу прави хљеб и пециво: Два заната Младена Ступара из Градишке (ФОТО)
Имам право да, ни на кога, не будем љут, а много сам изгубио. Кућу, завичај, младост… Добио сам, оно што сам зарадио. Сада, док радим, пјевам, онако, у себи, да нико не чује. А пјесма је давно испјевама, радим дању, радим ноћу у градску чистоћу и плус у пекару. Тако, на свој начин, личним искуством, допуњавам познату пјесму.
Ово је монолог Младена Ступара (43), поријеклом из Санског Моста, сада становника Градишке. Овдје је доселио у избјегличкој колони последње ратне године. Био је у колективним центрима, живио са породицом у Милошевом Брду, послије се оженио, изградио кућу у Градишки, добио сина, кћерку а недавно и унука.
Младен ријетко одмара, мало спава а много ради. Њенов дневни распоред је сасвим прецизан, као часовник.
Устајем у шест, од седам до 15 часова радим у „Градској чистоћи“, у јединици за одржавање зеленила. Фарбам савску обалу, орезујем стабла, косим траву… Одмарам два часа поподне јер од пет или 17 почињем радну смјену у пекари. Тако до један иза поноћи. Развијам разна тијеста, хљеб, кифле, плетенице, кронфне… Изучио сам пекарски занат, то је моје основно занимање али ме живот свему другом научио.
Послу, раду, одговорности, заједно са супругом Бранкицом, родом из Врбашке, Младен је научио кћерку Бојану, која је завршила економску школу и сина Немању, вариоца у градишком „Јелишинграду“. Највише га, каже, усрећује унук Василије, који сада спозање свијет и околину.
О својим пословима, предузећима, послодавцима, народу и држави, Младен има јасан став, теорију од које не одступа.
Задовољан сам, јер ме здравље служи, моја породица је здрава, вриједна, одана послу и лијепим животним тренуцима. Поштујемо се, помажемо и уважавамо. А то је за мене, највећи капитал. Није ми тешко да радим и дању и ноћу, срећан сам што постоји таква могућност. Водим политику само своје породице, то је моја држава.Друго ме не интересује.
О својим радостима, животу у Градишки и послу, сталном и додатном, Младен Ступар, сада више ангажован на уређењу савске обале, окружен кантама са бојом за бетон, изнио нам је упроштену теорију.
Ја сам сретан, а осим породице, усрећују ме мирис прољетног цвијећа и траве коју косим, овдје у центру Градишке. Ноћу, удишем мирис топлог хљеба. Тако се, моје радне униформе, бијела и плава, сваког дана накупе различитих мириса. Када из „Градске чситоће“ идем кући, носим мирис цвијећа а ноћу или у рано јутро, из пекаре са мном у кућу улази мирис топлог хљеба.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић