Добричина са највећим стопалима и шакама: Милош Стојаковић из Градишке, џин међу стативама (ФОТО)

Када Милош Стијаковић (37) из Церовљана, иначе радник у тапетарији, стане на гол сеоског фудбалског клуба „Торпедо“, мала је, готово никаква могућност да лопта затресе мрежу.

Стијаковић је висок 195 центиметара, има највећу шаку у цијелом Поткозарју а по величини стопама, нема му равног у три државе.

– Голманске рукавице број 12 су ми тијесне али, шта да радим, јер се веће не производе. Копачке мање од броја 50 и не загледам. Број 51 ме жуљају, 52 су кнап а 53 до 55 су таман, такве штимају… Тешко је ову опрему, рукавице и копачке набавити. Дупло су скупље од стандардних бројева. Понеко ми их пошаље из иностранства, а до тада, сналазим се – испричао је Стијаковић за Српскаинфо, послије утакмице против „Слоге Дипо“ из Горњих Подградаца.

Милош је други голман у „Торпеду“, резерва афирмисаном и познатом Далибору Козићу.– Тренирам фудбал од девете године, укупно нешто краће од три деценије. Волим спорт. Бранио сам у неколико клубова, одиграо 25 сезона. По мојој рачуници, то је укупно 500 утакмица. Било би и више, да сам имао шта обути а правила не допуштају да браним бос или у ципелама – прича Стијаковић, предусретљив, љубазан и узоран спортиста, вриједан радник који ријетко, готово никако не изостаје са посла нити са утакмица.

Напиши, молим те, да ми у клубу плаћају копачке, они их купују, и хвала им на томе – замолио нас је Стијаковић, да пренесемо његову захвалност клупској управи „Торпеда“, клуба који се такмичи у Подручној лиги Градишка.

Милошеве колеге клубу хвале га као узорног спортисту, у Тапетарији „Матић“ истичу као поузданог, вриједног радника, посебно на утовару намјештаја. Сви, у клубу и предузећу али и цијелом крају за Милоша кажу да је добричина, изнад свега.

– Када Милош ухвати у руке, неки терет, ту нема попуштања. А тек на утакмици. Фудбалска лопта у његовим рукама изгледа као рукометна а пивска флаша, не види се, само огрљак. Није он пијаница, него само је пиво најбоље за поређење. Милош је особа за сваку похвалу, таквог дива међу стативама нема на далеко – хвале га његови саиграчи и радне колеге, комшије у Церовљанима….

Од кога је наслиједио висину, снагу и физичку доминацију, занима многе.

-Ваљда од дједа Милош, по којем сам добио име, он је био висок и снажан. Није имао оволике ноге и руке, по томе се разликујемо. Моји родитељи су просјечни у свему.

Анегдоте
Постоји много анегдота и несвакидашњих ситуација, које овај горостас са јединицом на дресу, препричава.

Најинтересантније је, каже, поздрављање, руковање, прије утакмице, али и у свакодневном животу.

– Послије сваког руковања, слиједи питање, откуда ти толика рука. Нисам се никада поздравио, са особом веће шаке. У ноге ми ријеђе загледају, али водим рачуна у гужви да не станем на туђу ногу, то би за свакога било болно а мени непријатно – повјерио нам се Милош Стојаковић из Церовљана, голман који се радује скорашњем почетку првенства у Подручној лиги Градишка, гдје “Торпедо” има највише амбиције.

Српскаинфо

Милан Пилиповић