Елвис Мујкић, магистар економије из Нове Тополе, плијени марљивошћу: Знањем савладао предрасуде и стигао на циљ (ФОТО)
Најбољи ученик у Економској школи Градишка, студент генерације Економског факултета у Бањалуци, чији је мастер рад такође оцијењен десетком, само су неки од успјеха Елвиса Мујкића (25), младог економисте из Ровина код Нове Тополе, припадника ромске заједнице.
Елвис је и заљубљеник у фолклор, играч и кореограф у Културно-умјетничком друштву „Дукати“ из оближњих Ламинаца, креатор у Удружењу Рома, активан у друштвеном животу у својој средини. На успјехе овог скромног али вриједног младића поносни су његова породица, родбина, пријатељи и вршњаци. Први комшија у Ровинама, Ранко Цумбо, иначе предсједник КУД „Дукати“, казао је за Српскаинфо да је Елвис узор својој, али и другим генерацијама.
– О Елвису треба писати и причати јер он понашањем, радом, учењем, волонтеризмом, спреман да свакоме и у свако вријеме помогне, да без задршке учествује у свим акцијама у Ровинама, Ламинцима, Дубравама, Новој Тополи… Срећни смо што је он члан нашег КУД и што годинама вјежба с дјецом, учи их народним играма – казао нам је Цумбо.
Послије средње Економске школе у Градишци, гдје је био ђак генерације, Елвис је наставио истим путем успјеха и на Економском факултету Универзитета у Бањалуци. Послије окончања студија првог циклуса 2020. године проглашен је за студента генерације са просјечном оцјеном 10. Мастер студије завршио је у мају ове године. Рад на тему „Формирање модела за предвиђање платежне способности предузећа из трговачке дјелатности у Републици Српској“ и његова одбрана оцијењени су такође десетком.
– Послије завршетка основне школе у Новој Тополи нисам знао у коју бих се средњу школу уписао. О економији, исто тако, нисам довољно знао, нити шта изучава, чиме се бави, мада ми је то било негдје у глави, такорећи у малом мозгу. Тек послије првих часова у средњој школи добио сам неке основе о економији. То ми се одмах допало и нисам губио вријеме за учење – објаснио нам је Елвис своје прве лекције из економије.
Тек на факултету, наставља причу у паузи пробе ламиначког КУД „Дукати“ током вреле љетње вечери, темељитије је упловио у ову широку област.
– Нисам се плашио нити оклијевао, него сам био одлучан да успијем, борио се да научим што више, да побиједим лично незнање. Наравно, и сада учим, и увијек ће тако бити јер се све у животу не може научити за неколико година, нити у школи, нити факултету – објашњава нам Елвис Мујкић своје принципе који су га довели до циља.
Његова скромност, у свакој реченици, долази до изражаја.
– Уписом у средњу школу или на факултет нисам се борио да будем ђак или студент генерације да би се о мени причало, да бих се сликао или ишао на пријеме, него да научим што више и да у свом послу будем успјешан – казао нам је Елвис, сада упосленик компаније „Молсон Корс“ у Бањалуци која се бави увозом и дистрибуцијом пива.
– Послије првог семестра ишао сам на праксу у ово предузеће гдје су ме веома лијепо прихватили, подржали и помогли. Ту су ми ми понудили и запослење, што сам прихватио. Задовољан сам статусом. Прво сам радио у финансијама, а сада у сектору логистике. Бавим се пословном анализом – испричао нам је Елвис.
Највећа жеља, да ради на матичном факултету, није се испунила. Али, он не губи наду.
– Волио бих једног дана радити, предавати на Економском факултету у Бањалуци. Конкурисао сам више пута али ме нису примили. Желим уписати и докторске студије и даље напредовати у струци коју волим. Родитељи би хтјели да се запослим у Градишци, да сам ближе кући, јер свакодневно путујем у Бањалуку на посао и касно се враћам – каже Мујкић.
Породица, родитељи Сенада, и Фикрет, сестра Алиса, комшије, пријатељи, баш сви, додаје нове детаље своје исповијести, увијек су га подстицали.
– Родитељи нису имали заблуда да ли треба уопште да идем у школу, да студирам, да учим… Они су за мене највећа подршка, нису ме спутавали ни у чему, него се трудили да ми помогну. Они су радници, скромно, али часно живе. Од куће сам путовао и у школу у Градишку и на студије у Бањалуку. Нисмо имали новца за више од тога, за стан или друге трошкове живота у граду. Имали смо за аутобуску карту и још понешто, онолико колико смо могли сви да зарадимо. А то је увијек било скромно, али поштено, искрено – прича Елвис Мујкић увјерен да су његова одлучност, његова жеља и воља највећи побједници.
Зато не одустаје од нових изазова, амбициозних планова, докторских студија и професорске каријере. То су његови наредни планови, у чије остварење не треба сумњати.
У ЛАМИНЦИМА 13 ГОДИНА
Елвис је члан КУД „Дукати“ већ 13 година, прво као играч, потом асистент, а сада као кореограф.
– Имам велики број малишана с којима вјежбам фолклорне игре, путујемо, наступамо и радујемо се сваком изласку на позорницу и аплаузу публике. Ангажован сам и на пројектима ромске заједнице, бавим се и спортом. Живим пуним плућима, а позитивну енергију настојим пренијети другима – казао је Мујкић за Српскаинфо.
Аутор: Милан Пилиповић