Градишка град бијелих рода (ВИДЕО ФОТО)
Градишка је град са најбројнијом популацијом бијелих рода у Републици Српској. На подручју града, према процјенама орнитолога, ове године активно је око 15 гнијезда бијелих рода које су иначе трајно заштићена врста у БиХ.
Бијеле роде су према ријечима најстаријих становника Градишке, одувијек представљале обиљежје нашег града. Да је то тако свједочи и мурал Наташе Коњевић у центру посвећен бијелој роди и ријеци Сави.
Навише гнијезда налази се на бандерама од Градишке према Козарској Дубици и већ 100 година уточиште су овим величанственим птицама о којима мјештани тог краја причају са дивљењем. Интересантно је да су роде за своја гнијезда изабрале дворишта поштара. Па тако у Колони у Церовљанима налази се гнијездо код поштара Ђоке Вранића, у Врбашкој код поштара Мирослава Лајића, а у Гашници код поштара Бранислава Звјерца.
Звјерац кроз шалу каже да је разлог томе то што роде и поштари доносе добре вијести. „У нашем дворишту роде се гнијезде уназад петнаест година. Прва рода која је савила гнијездо је страдала од струјног удара и наредних година је била борба ко ће заузети то гнијездо. Ево напокон ове године имамо пар који је успио подићи два птића“, каже Звјерац.
За бијелу роду се каже да је снажан симбол суживота човјека и природе. Оне не воле осаму, воле тамо гдје је човјек па се гнијезде на крововима кућа и електричним ступовима који су често опасно мјесто за живот. Томе је свједочио Мирослав Лајић.
„Суживот са родама је пун узбуђења, од змија у дворишту које донесу птићима до пожара. Прије четири године запалило се гнијездо које је својом тежином притискало жице на бандери па је дошло до кратког споја и пожара. Тада је страдало гнијезо и младе роде. Другом приликом дошло је до кратког споја на електро-инсталацијама али тај пут је дошло до пожара на нашој кући. Ипак све се то заборави кад се свједочи животном путу те птице. Нестварно је колико је она упорна у изградњи гнијезда и пожртвована у подизању младих“, каже Лајић.
Према подацима „Мреже европских села рода“ број рода у БиХ се смањио око 40 одсто у односу на посљедње истраживање које је спроведено 2015. године. Тачније у источној Европи смањује се популација рода док у западној биљеже значајан пораст.
Велики проблем представља електрокуција али у посљедње вријеме електичари постављају носаче за родина гнијезда, а ради се и на изолацији жица и електричних стубова.
Драшко Адамовић из Оринтолошког друштва “Наше птице” каже да осим електрокуције роде страдавају и од затрованих мамаца.
„Мамци који се постављају за сузбијање предатора често заврше у кљуну роде јер кад нађе месни оброк она ће га појести. Успјели смо спасити двије јединке након тровања, али проблем су млади који остану сами јер буду на мети паса луталица, људи или страдају у саобраћају“, каже Адамовић који истиче да би требала бити развијенија мрежа помагача дивљачи.
Бијела рода је птица карактеристичног изгледа и у народу представља симбол плодности, а орнитолозима је посебно занимљива врста за проучавање и истраживање.
„Орнитолозима је интересантна биологија понашања, њихове миграторне етапе и велики број пређених километара у крилима али и интересантне информације које нам донесу обзиром да је БиХ у посљедње четири године дио асоцојацие EUring и можемо да обиљежавамо птице и пратимо њихово стање на путовању“, каже Адамовић.
Роде могу да живе чак и до 30 година. Ова птица својима пилићима мора пронаћи око 180kg хране како би их подигла и спремила за пут, дневно им донесе нешто више од килограма жаба, змија, рибе. Већина рода нема гласне жице и у гнијезду комуницирају углавном клепетањем кљуном. Неке, међутим, као што је црна рода, могу да пјевају.
У народу се вјерује да су роде добри прогностичари времена: ако роде раније одлете у Африку, чека нас јако хладна зима, а ако одлете касније прогнозирају блажу зиму.“ Иначе роде се већ од средине августа спремају за пут у топлије крајеве. На свом путовању роде спавају у лету од 10 до 15 минута, кажу стручњаци, тако што главу положе на крило.
Г.Влаинић