Хикмет и Касим, урбане легенде Градишке: МЛАДИЋИ од 80 и кусур година први волонтери у граду (ФОТО)

У готово свим волонтерским акцијама у Градишци, од уређења града и савске обале и изградње спортских терена, до сакупљању помоћи за старе и сиромашне, учествују Хикмет Хаџиалагић (84) и Касим Дубичанац (86), угледни професори у пензији.

Својим примјером они мотивишу на акцију суграђане свих генерација, вјера и нација.

Они су и хроничари града на Сави о којем су написали неколико књига, сакупили мноштво старих фотографија, забиљежили свједочења о савским млиновима, давнашњим градским улицама, предузећима којих више нема, о чувеним фудбалским утакмицама и бившим фудбалским асовима, који су некад били прве градске фаце.

Хикмет и Касим највећи дио дана проводе заједно, истражујући гдје би још могли организовати неку акцију, нешто поправити и уљепшати.

За свој рад добили су више друштвених признања од градске управе, јавних установа и грађанских удружења.

Ова двојица времешних прегалаца, како то често кажу за себе, познају се од дјетињства, а годинама су радили у истој школи, градишком Школском центру. Хикмет је био директор, а Касим професор машинства.

– Као и професор Дубичанац, и ја желим да помогнем младима, да они наставе његовати исте вриједности, уз које смо ми стасавали, а то су друштвена ангажованост, стално учење, унапређивање и себе и заједнице, међусобно разумијевање, хуманизам и толеранција – каже Хикмет Хаџиалагић.

И додаје да би сваки интелектуалац, сваки човјек, без обзира на професију, мјесто боравка, средину или животну доб, требао да, кроз његовање ових вриједности, пронађе пуни смисао свог дјеловања.

Двојица професора присутна су и на многим јавним скуповима, музејским изложбама, промоцијама књига, филмским пројекцијама, музичким и позоришним свечаностима.

Узор младима

-Наша ангажованост, увјерили смо се много пута, подстиче младе. Они разумију наше поруке и наше жеље, одлучност да мијењамо свој друштвени амбијент на боље. Прилика и могућности за то има много. Не смијемо бити индолентни, равнодушни за све што се око нас дешава – каже Хикмет.

Он и његов другар Касим нису се предали малодушности. Иако увелико газе девету деценију, многи би им младићи позавидјели на енергији.

Боре се да Градишку учине бољим и љепшим мјестом за живот, за све људе. А желе и да сваки путник, који једном дође у њихов град, пожели да се опет се врати.

-Захваљујући садашњој власти, у посљедњих неколико година Градишка је добила љепши, угоднији изглед. Изграђени су спортски објекти, друштвени домови, инфраструктура, уређени паркови и тргови. Била би штета да те могућности не користимо, како бисмо омладину усмјерили у добром правцу – објашњава Хикмет Хаџиалагић.

Заједно са Касимом стално трага за могућностима унапређења живота у Градишци.

-За многе наше идеје тражимо помоћ у Градској управи, али и предузећима, установама, од појединаца. Свуда смо, срдачно и добро прихваћени. То нас весели, испуњава и подстиче – објашњавају за Српскаинфо двојица пензионисаних професора, којима је друштвено ангажовање заправо животни стил, навика стечена у раној младости.

 

-Многи нас позивају, али ми идемо и без позива, уколико закључимо да је потребно негде отићи, учествовати у акцији. Нама и поједини грађани сугеришу шта би требало да се ради. Ми смо, у неком смислу, промотери народних потреба и идеја – наглашава Касим Дубичанац.

Он прича да су овог прољећа највише ангажовани у ФК „Обрадовац“, гдје су учествовали у свим акцијама, од изградње трибине, ограде око терена и свлачионица, до садње дрвећа.

-Радимо и у МЗ Обрадовац, прикупљамо прилоге за јавну кухињу у насељу Текија, посјећујемо суграђане у старачким домовима и болницама- набраја Касим.

Али, то није све. Мада не бјеже од лопате и ашова, често се прихвате и оловке. Сакупили су грађу и објавили књигу о млиновима на Сави, те монографију о фудбалу у Градишци.

– Сада прикупљамо податке о привреди у нашем граду, о настанку и развоју предузећа, у којима је некад радило 14.000 радника. То исксутво може бити корисно и за садашње вријеме – каже Хикмет.

Потом нас, причом, он и Касим воде у подручје у које су највише упућени, у просвјету. Како су школе и школовање изгледали некада, а каква је ситуација данас? То је још једна тема са којом се двојица искусних просвјетара желе позабавити.

-Жао ми је што седанас мало или готово никако не користе искуства бивших просвјетних радника. Ауторитет професора је урушен, а највише га је урушио лош материјални положај. Сада је примарна борба за економски опстанак – сматра Касим Дубичанац, некад угледан, строг али праведан професор којег и сада, са поштовањем, помињу његови бивши ученици.

Нећу да сједим сатим пред телевизором

Потом објашњава логику и принципе свога садашњег ангажовања.

-Не могу да сједим десет сати испред телевзора код куће, морам имати друштвени ангажман, морам се нечим бавити. Увијек сам био друштвено активан, чак сам био и тренер у рукометном клубу. Учествовао сам у изградњи рукометног игралишта поред Саве – прича Касим у хладовини баште поред Саве, где су некада организовани музичким програми, а сада се и та традиција враћа и оживљава.

– Некима не смета што се, на примјер, одлијепила табла са натписом улице, што је оштећена клупа у парку, фасаде ишаране, путеви пуни рупа, а трава на јавним површинама непокошена. И мени то смета, али се трудим да то буде поправљено или уређено – каже Касим.

А Хикмет додаје да су он и његов другар сваки дан „на терену“: шпартају градом и истражују шта где фали.

-Увијек трагамо за рјешењима, па се запутимо начелнику Зорану Аџићу, директно, да му предложимо неку акцију. Он нас и на улици често упита, шта треба, каква је ситуација. – каже Хикмет.

Зна се ко је старији

Мада овај двојац без кормилара дјелује усаглашено, ипак се зна ко је старији.

-Иницијативу, по свим питањима, имамо обојица, али ја поштујем Касима јер је од мене старији двије године – каже Хикмет, иако је гдинама био директор свом старијем колеги.

ФОТО: ПРО-БУДУЋНОСТФОТО: ПРО-БУДУЋНОСТ
Двојица пријатеља се познају и друже, дословно, од малих ногу. Хикмет је рођен 1938. а Касим 1936. године. Као дјечаци су се заједно купали у Сави, истовремено су 1959. године отишли на студије у Ријеку.

-Провео сам 14 година изван Градишке, годину у Брчком и 12 година у Шамцу. Нисам могао да се одвојим од Саве, било ми је несхватљиво да живим било гдје, без без ове ријеке – каже Хикмет.

Додаје да је и његов другар Касим је био неколико година изван Градишке, у Травнику, Ријеци а током последњег рата у Либији.

-Тамо је радио у циментари, а његова супруга Афтаба, љекар по струци, у болници. Моја супруга је у Ријеци, а кћерка Сенка је љекар у Подгорици. Тамо живе и мој зет Данило, унуци Марко и Матија – рапортира Хикмет, износећи податке о свом и животном путу свог најбољег пријатеља.

Од пусте ливаде, до стадиона

Хикмет и Касим много времена проводе на стадиону ФК „Обрадовац“, на мјесту гдје је донедавно била обична, пуста ливада.

-Потрудили смо се да тај простор сада изгледа функционално и богато. Уз разумијевање Проке Драгосављевића, бившег министра за спорт и омладину, а уз помоћ локалне власти и волонтера, пренијели смо на Обрадовац трибине са бившег стадиона малих спортова, где је сада изграђена дворана – каже професор Касим.

Послије су се Касим и Хикмет побринули да се изгради и кров и уреди стадион.

-Нас двојица смо и физички радили тамо. Поред стадиона, гдје смо засадили укарсно дрвеће, је запуштено вјештачко језеро. И то ћемо уредити, поставити клупе, направити угођај за све – каже Касим.

У част чувеним спортистима

Хикмет и Касим су покренули међународни Шаховски турнир „Ремзо Сухоњић“.

-Ремзо је био угледан љекар, спортиста, друштвени активиста и ми смо тиме хтјели да у овом граду чувамо успомену на њега – подсећа Хикмет на пријатеља и активисту који је преминуо прије неколико година.

Двојица професора су иницирали и постављање спомен плоче бившим фудбалерима „Козаре“, који су погинули прије пола вијека, када су путовали на утакмицу у Котор Варош.

Заложили су се и за писање књиге о бившем фудбалеру Асиму Хаџиалагићу, једном од најбољих у историји градишког клуба.

 

Милан Пилиповић // Српска инфо