Инвазија смрдибуба ове јесени али и протеклог љета

Има их свуда, у баштама, на воћу и поврћу, у кућама и на вешу који се суши. Веома су прождрљиве, хране се бројним биљним врстама, не бирају да ли је то парадајз, паприка, тиквица или пак малина, крушка или јабука. Иако нису опасне по људе, смрдибубе, односно стјенице, чине велике штете у пољопривреди.

Агроном Данко Цумбо истиче да стјеницама одговарају топла и сува љета и да их зато ове године више уочавамо.

“Стјенице које виђамо ових дана су смеђа мрамораста, тако звана азијска стјеница и  зелена стјеница и наравно већ позната ситна платанова и храстова стјеница. Све оне су поријеклом из Азије и баш зато што су дошле, код нас немају природних непријатеља и шире се неконтролисано” објашњава Цумбо.

Крајем јесени их више примјећујемо јер не воле зиму и покушавају се склонити у домове на топло. У природи се од хладноће склањају испод коре дрвећа.

“Мрамораста стјеница штете прави на воћу, храни се плодовима и смањује квалитет и тржишну вриједност воћа. Зелена стјеница напада поврће које исцрпљује и плодови су неупотребљиви”, наглашава Цумбо и додаје да се ове штеточине могу уништити инсектицидима али и природним непријатељима који такође долазе из Азије као што је самурајска осица из Јапана која је дошла истим путем као и стјенице и која паратизира мраморасту стјеницу али и неке муве које паразитирају зелену стјеницу.

Стјенице зовемо смрдибубама или “смрдљиви Мартин” јер кад се осјете угрожене, испуштају мирис, па ако их желите уклонити из простора немојте их дирати голим рукама.

Г.Влаинић