Јединствен траг у времену: Васкрсава Српска Варош у Градишки (ФОТО)
Градска управа Градишка, одлучна је да обнови више старих зграда, тргова и других објеката који су у вријеме Краљевине Југославије чини знамениту Српску Варош.
Овај дио града представља јединствен траг у времену. Томе су, поред осталих, допринијели српски задужбинари, патриоте и родољуби.
Српска Варош је прича о српском идентитету, српској интелигенцији са краја 19. и почетка 20. вијека. То је дио града у близини, недавно обновљене Православне цркве чија градња је започета 1822. а завршена 1866. године. Од тада је једном рушена а три пута обнављана.
У близини је и зграда српске црквено-школске општине изграђена 1894. године.
– Све ово свједочи о тежњи и идеалу тадашње српске интелигенције да заједно са црквеним великодостојницима улаже у образовање дјеце, те на тај начин гради и развија свој град и државу – казао је за Српскаинфо градски менаџер Бојан Вујиновић.
Тадашњу српску интелигенцију чиниле су породице Чубриловић, Видовић, Суботић, Малић, Брковић, Давидовић, те многе друге распоређене унутар Српске Вароши на потезу од куће Васе Видовића (данашња Шумарија) до куће Чубриловића (данашњи трг Чубриловића са централном статуом Вељка Чубриловића).
– На том подручју планирана је обнова Српске Вароши са шеталиштем, угоститељским и другим садржајима. То ће бити наша мала Скадарлија – појаснио је Вујиновић. Сачувано је 70 одсто фасада и зграда из доба Српске Вароши, што је веома добро за овај пројекат.
Градитељска цјелина
Планирано је да цијели простор буде заштићен као градитељска цјелина, како би се сачувао аутентичан изглед ових знаменитих објеката и улица.
У склопу Српске Вароши, предвиђено је формирање два трга, Петра И Карађорђевића и Митрополита Ђорђа Николајевића.
У то вријеме, притиска и тешког живота наше цркве, каже Гојко Слијепчевић, архијерејски намјесник у Градишки, митрополит Георгије Николајевић је начинио велико дјело и личну уштеђевину овдје утрошио за интерес и просперитет српског народа. Он подсјећа да је Градишка, заједно с Епархијом бањалучком, била у саставу Дабробосанске митрополије, а зграда Српске црквеношколске општине завршена 1894. године.
– Циљ митрополита Георгија Николајевића био је јачање Српске православне цркве на овој вјетрометини историје, истока и запада, различитих царстава, гдје је српски народ трпио велики зулум и неправду. Митрополит је желио да ова зграда служи као мисионарски центар за српски народ и српску цркву у Градишки – подсећа Слијепчевић
Из Српске Вароши у Градишки потичу Стака, Васо, Вељко, Бранко и Јово Чубриловић, Васо Видовић, Љубица Стефановић Лазић, прото Душан Суботић , др Јово, Симо и Владимир Малић, Митрополит Дионизије Петровић, учитељ Коста Давидовић, др Мирко Суботић… Идејно рјешење урадио је архитекта Младен Ковјанић.
Ратови и тешка историја
Овдје се ратови и сукобљавања смјењују као годишња доба, каже Слијепчевић, а историја је показивала сву своју тегобу, час с једне, а час с друге стране Саве.
Послије Другог свјетског рата ова задужбина је изузета од Српске православне цркве и Црквене општине, кориштена је за различите намјене, све до распада Југославије, када је враћена у власништво Цркве.
– Ми смо, заслугом Цркве и Градске управе, великим залагањем Завичајног музеја, исправили историјску неправду према овој згради, обновили натпис њеног задужбинара, који је био скривен више од 70 година. Управо то је свједочило о тешком времену за Српску православну цркву. У овом времену, обнављајући храм обнављамо и зграду која више од једног вијека свједочи о српском присуству овдје. Зато смо прошле године почели обнову, дајући наду да ће митрополитова задужбина и убудуће имати мисију која је првобитно одређена – рекао је за Српскаинфо намјесник Гојко Слијепчевић.
Завичајни музеј Градишка у сарадњи с Градском управом, према пројекту Милице Котур, начелнице Одјељења за културно насљеђе Министарства просвјете и културе РС, обновио је натпис на згради Српске православне црквеношколске општине, исписан у вријеме њене градње 1893. и 1894. године.
Према наводима историчара Бојана Вујчића, она је од 1921. до 1971. године кориштена за потребе Ниже реалне гимназије. Просторије су такође изнајмљиване за различите намјене. У периоду између два свјетска рата ту је била и трговина браће Малић, те култна кафана „Гранд“.
Доброчинитељи
У Српској Вароши је такође задужбина Стојке и Ђорђа Ковачевића, који су прије стотину година, како рече професорка Радана Станишљевић, предсједница „Просвете“, своме граду оставили споменик, не за себе него за оне који су хтјели да уче, а нису могли јер су били сиромашни.
– Ковачевићи су зграду, под чијим сводом је некада био дом за ратну сирочад, а сада „Просвјета“, Народна библиотека и Црвени крст, намијенили дјеци са села која су овдје становала, живјела и школовала се. Сада је то симбол даривања и бриге за генерације спремне да уче, вреднују и памте своје доброчинитеље – подсјећа професорка Станишљевић, увјерена да су Стојка и Ђорђо показали велико срце и хумано лице, које се и сада препознаје, много година послије њихове смрти.
– Тражећи траг у времену, враћајући се великим, али несигурним кораком уназад, у потрази за писаним траговима о томе шта су наши преци оставили култури нашег града, а ми због брзог хода нисмо ни примјећивали, докучујемо грандиозна дјела. Овде је постојала плејада племенитих људи који су живот обиљежили задужбинама, легатима, успоменама… Прије стотину година, трговци, професори, родољуби, образовани и имућни Градишчани су у неочекиваном, али снажном замаху између два свјетска рата, поклонили овом граду стубове на којима и сада почива – подсјетила је Радана Станишљевић, која ове вриједности константно чува и проноси, да не би пале у заборав, рекавши да су они били „претече хука новог времена у којем смо могли видјети њихове, до данас нетакнуте портрете“.
Соколски дом
Соколски дом у Градишки такође припада периоду развијеног задужбинарства, о чему свједочи академик и историчар умјетности Гојко Суботић, поријеклом из Градишке.
Он каже да је овај објекат, изграђен тридесетих година прошлог вијека, представљао окупљалиште младих који су развијали духовне вриједности, с наглашеном просветитељском мисијом.
Постојали су надалеко чувени соколски слетови темељени на вриједностима задужбинарства, хуманизма и солидарности. Иначе, Соколски дом грађен је добровољним прилозима мјештана.
ТВ серија
Град Градишка у сарадњи са установама културе и другим институцијама планира скорашње снимање три полусатне епизоде о значају Српске Вароши у политичком, вјерском и културном погледу.
Продуценти овог серијала истичу да ће саговорници на ову тему бити академици Дарко Танасковић, Матија Бећковић, Гојко Суботић, професори Милош Ковић, Боривоје Милошевић и Горан Латиновић, археолог и градски менаџер Бојан Вујиновић, историчар Бојан Вујчић, црквени великодостојници Владика Сава – Викар Патријарха Порфирија, шеф кабинета Патријарха, Владика Јефрем – Епископ Бањалучки, Владика Јован – Епископ славонски (рођен у Градишки), професор Драган Радић – ђакон Патријарха Порфирија, доктор Радован Пилиповић – директор Архива Српске православне цркве у Београду, архимандрит Данило Гаврановић, директор Патријаршије, теолог Славољуб Лукић…
Српски теолог, учитељ и професор
Георгије (Ђорђе) Николајевић (1807-1896.) био је српски теолог, учитељ, професор Богословије у Задру, ректор и професор Сарајевско-рељевске богословије и митрополит дабробосански. Био је покретач и члан разних добротворних задруга и фондова.
Именован је за почасног члана „Друштва доброчињења и узајамне помоћи славјанске” основаног у Цариграду 1870. године. Такође је основао „Фонд за потпомагање удовица и сирочади свештеника. Од своје уштеђевине, за добротворне прилоге дао је укупно 135.523 форинте.
Аутор: Милан Пилиповић