Кластерима до веће производње: Предности удруживања пољопривредних произвођача у Српској (ФОТО)

Формирање кластера, задруга, пољопривредних удружења у области ратарске, сточарске, воћарске, повртарске… производње на селу битно доприноси напретку у овој области.

Ову тезу заступају у Пољопривредном кластеру „Уна-Сана“, једном од најуспјешнијих кластера, који окупља 500 пољопривредних произвођача са подручја општина Оштра Лука, Крупа на Уни, Нови Град, Костајница, Козарска Дубица и града Приједора. Њихово трогодишње искуство, сматра Дамир Шевић, предсједник Управног одбора овог кластера, веома је успјешно.

– У економском смислу, кластери се могу дефинисати као савремени модел умрежавања предузећа, унапређење кооперативне сарадње, промета и пружања услуга, развој малих и средњих предузећа – појаснио је Шевић за Српскаинфо суштину дјеловања кластера.

Испуњена очекивања
Он наглашава да је Пољопривредни кластер „Уна-Сана“, основан половином 2019. године, у потпуности испунио очекивања оснивача.

Кластер има 17 чланова, од којих пет пољопривредних задруга, четири удружења и два сеоска газдинства.

-Осим подстицања на удруживање и промоцију пољопривредних производа, кластер обезбјеђује старт-пакете, олакшице приликом набавке репроматеријала, потом информације о јавним позивима за пројекте из области пољопривредне производње и друге погодности – рекао је Синиша Слијепац, менаџер кластера „Уна-Сана“.

Осим наведених активности, тежиште овог кластера у текућој години је имплементација Пројекта међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД) на подручју приједорске регије.

– Циљ пројекта је економско јачање руралних подручја са нагласком на мање пољопривредне произвођаче, младе и на жене. У коначници, смисао дјеловања кластера, на темељу пројеката, јесте стварање бољих услови за живот на селу – појаснио је за Дамир Шевић, предсједник Управе кластера „Уна-Сана“.

Резултати
Чланови кластера успјешно се баве промоцијом домаћих пољопривредних производа, набавком опреме за задруге и репроматеријала за газдинства.

Међу најзначајнијим резултатима дјеловања су изградња дистрибутивног центра за воће и поврће Пољопривредне задруге „Агро Нова“ из Новог Града, набавка опреме за прераду воћа, репроматеријала и садница Пољопривредне задруге „Кооператива“ Приједор, набавка доставног возила за потребе ПЗ „Агро Јапра“ Нови Град, репроматеријала за производњу парадајза и паприке кооперантима ПЗ „Агро Приједор“, те сјемена соје за овогодишњу сјетву на подручју Приједора.

За ове потребе укупно је утрошено 1.670.000 КМ.

– Удружења, задруге и самостални произвођачи, чланови кластера, имају значајну подршку приликом набавке репроматеријала, пластеника, механизације, алатки… Планирамо формирање Регионалне развојне агенције у области пољопривреде, чиме ћемо још више унаприједити дјеловање – нагласио је Слијепац.

Он истиче да је кроз активности кластера обухваћено око 1.400 пољопривредних произвођача који су такође добили сјетвене пакете за ублажавање посљедица елементарних непогода, суше, али и епидемије заразних болести. Према његовим ријечима, за пакете у приједорској регији Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде издвојило је 713.000 КМ.

Организација
Пољопривредни кластер “Уна-Сана” основан је на иницијативу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде те Међународне организације за пољопривредни развој (ИФАД).

 

Ресорни министар Борис Пашалић изјавио је још у зачетку формирања кластера да ће новим организационим дјеловањем сектор пољопривреде бити унапријеђен. Он је појаснио да су кластери шири облик организовања од задружног, да обухватају све субјекте укључене у пољопривредну производњу на одређеном географском простору, чији је циљ помоћ малим произвођачима.

У Републици Српској основано је седам кластера, са око 5.500 произвођача и 60 удружења, задруга, распоређених по регионалном принципу.

ЗАДРУГАРСТВО И УДРУЖЕЊА

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске, сматра да је пољопривредницима потребан било који вид удруживања. Маринко Шљивар, воћар из Јабланице код Градишке, вјерује да је удруживањем краћи и лакши пут до веће производње и пласмана.

Ратари из Лијевче поља подсјећају на систем земљорадничких задруга које су биле веома важан фактор развоја села и пољопривреде, те да треба трагати за новим, такође ефикасним методама унапређења пољопривреде.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић