КО ЋЕ НАС ЛИЈЕЧИТИ Неким болницама већ фали специјалиста, и медицинске сестре бјеже у иностранство

Поједине здравствене установе у Српској већ се суочавају с несташицом медицинског кадра, прије свега љекара специјалиста. Разлози су све мање уписаних на медицинске факултете, одлазак здравствених радника у пензију, те чињеница да, у потрази за бољим животом, многе сестре и доктори напуштају ове просторе.

Кад је ријеч о миграцијама, БиХ је лани означена као трећа у свијету по броју медицинских радника који су у протеклих пет година отишли у Њемачку.

Специјализација

Како каже др Рајко Додик, директор Болнице Градишка, ова здравствена установа, засад, нема већих проблема са средњим медицинским кадром, али већ вапи за љекарима одређених специјалности.

– Наиме, након шест година студирања имате љекара опште праксе, и тек онда слиједи специјализација која траје од четири до шест година. Дакле, потребно је пуно времена да се добије стручњак, који би могао да буде носилац посла. Тренутно се не суочавамо с осјетним недостатком, али тамо гдје треба да ради пет, раде тројица специјалиста. Бојим се да ће се, ако буде мање студената медицине, а миграције се наставе, ситуација бивати све тежа. Највећа потражња је за радиолозима, љекарима интерне медицине, а посебно анестезиолозима. На примјер, ми имамо двојицу анестезиолога, а по систематизацији треба да их буде осам! Имамо младе докторе на едукацији, али они ће моћи да раде тек за неколико година – објашњава за Српскаинфо др Додик.

Приватни сектор

Према његовим ријечима, љекари из јавних установа одлазе у иностранство, а дио их прелази и у овдашњи приватни сектор.

– Други проблем је што сваке године излази мањи број свршених студената медицине, па је мање и оних који траже запослење. Зато едукација специјалиста треба да буде континуирана, односно да припремамо генерацију која ће наслиједити другу. Код нас, међутим, старији иду у пензију, а млађи у иностранство, па не можемо да направимо ту смјену генерације. Ту је и приватни сектор који узима готове специјалисте, па јавни сектор испашта у овој нелојалној конкуренцији – објашњава Додик.

Болнице се суочавају и с проблемом како да задрже млади кадар који едукују.

– У градишкој болници то, тренутно, радимо уговорима, који предвиђају да је сваки љекар који добије специјализацију дужан да три пута колико она траје остане у овој установи. То је један од начина на које се осигуравамо да ће нам специјалисти остати. Раније су они били у обавези да остану онолико година колико је специјализација трајала, а сад три пута толико, што потврђује колика је потреба за специјалистима – каже др Додик.

Стимулација

Др Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета Фоча, наглашава да ћемо за 10-15 година овим темпом пензионисања и одласка љекара у иностранство, те због пада броја оних који уписују медицину, остати без око 50 одсто љекара.

– На посљедњем Савјету за здравље договорено је да до краја љета свим здравственим установама буде упућен допис да одговоре какво је стање кадра и шта им је потребно. Морамо да покушамо да направимо хитан план едукација, те да стимулишемо студенте да уписују медицину. Специјализације сада иду на терет здравствених установа, а покушаћемо се изборити да то буде на терет РС, из одређеног буџета из којег ће се финансирати дефицитарне специјализације. Поменути савјет ће се од јесени тиме озбиљно позабавити – наглашава за Српскаинфо Бокоњић.

Додаје да би одлив здравствених радника у наредном периоду могао да буде појачан.

– Љекари и сестре су најпопуларнији кадар, а наше дипломе су прихваћене у Европи, гдје дефинитивно фали овог кадра – поручује Бокоњић.

Константна криза

Из Струковног синдиката доктора медицине РС истичу да људи одлазе тамо гдје су боље плаћени, а да љекари из Српске највише иду у Њемачку.

– Често чујемо – ишло се и прије. Јесте, али раније су људи ишли на грађевину, да чисте и слично, нису ишле сестре са вишом школом и љекари. Сад одлазе и они. С друге стране, један наш љекар је, када је прије пет година ишао у пензију, рекао – кад сам се запошљавао била је криза у здравству, а ево и сад је, кад идем у пензију. Дакле, у овом сектору никад није била сјајна ситуација. Сада је ту и тренд преласка у приватне установе које врбују љекаре и сестре и уз добру плату их одвлаче себи. Они могу тако, јер ће са ФЗО потписати уговор па ће, поред зараде од својих приватних услуга, остварити примања и од овог фонда – истиче за Српскаинфо предсједник овог синдиката др Јовица Мишић.

Мирко Шербеџија, предсједник Струковног синдиката медицинских сестара и техничара РС, упозорава да су за наше раднике све гласнији позиви из њемачких и аустријских болница.

– Фали им медицинара, па снижавају критеријуме запошљавања, само да би наши људи отишли тамо. Ово је аларм који треба озбиљно да схватимо – каже за Српскаинфо Шербеџија.

Наглашава да је посљедњи споразум синдиката и Владе о повећању плата унио трачак вјере у неке боље дане.

– Међутим, ми морамо системски поправљати здравствени систем. Овдје није само ријеч о повећању плата него, на примјер, о признању високе школе сестрама и техничарима, регулисању прековременог рада, дежурстава и приправности. У супротном, и даље ће нам одлазити најквалитетнији кадар, што ће наставити ерозију здравственог система и здравствене заштите – упозорава Шербеџија.

БОЉЕ ПЛАНИРАЊЕ ЉУДСКИХ РЕСУРСА

У Министарству здравља и социјалне заштите РС кажу да су, уважавајући чињеницу да су миграције кадра сталне, предузели кораке ка бољем и ефикаснијем планирању људских ресурса у здравству, како би се на вријеме предвидјела динамика запошљавања, односно планирале обуке, стручна усавршавања и преквалификација кадрова.

– Новим Законом о здравственој заштити је предвиђена израда Упутства за израду плана људских ресурса у јавним здравственим установама у РС за период од пет година, те оптимизацију броја запослених у јавним здравственим установама. Планирање људских ресурса у здравственим установама је потребно за планирање будућих потреба, односно броја и стручног профила људи који ће здравственој установи бити неопходни за континуирано пружање услуга здравствене заштите – кажу за Српскаинфо у МЗСЗ.

Према подацима ИЈЗ РС, у јавним здравственим установама у РС лани је било запослено 10.177 медицинара, од чега 2.694 доктора медицине, 1.269 здравствених радника са ВШС, те 5.862 са средњом школом.

Аутор: Маја Радоја