Кованице као огледало историје

У Галерији Завичајног музеја у Градишци вечерас је отворена изложба под називом „Ковани новац на градишком подручју до 1878. године“. Представљена је веома садржајна колекција кованица градишког Удружења „Denarius“, око 150 експоната, који датирају од 400. године п.н.е. до Берлинског конгреса 1878. године.

Први новац какав данас познајемо био је искован од електрума, природне легуре злата и сребра. Звао се статер, а исковао га је, крајем седмог и почетком осмог вијека п.н.е. у граду Сарду, престоници Лидије, краљ Кандаул. На кованицама су истакнута бројна обиљежја одређеног историјског периода, попут имена владара, назива државе, грба, периода владавине и сл.

У оквиру изложбе, осим кованица, које су кроз историју биле заступљене не само на овим просторима, представљени су и експонати који су служили за ковање новца. „На простору Градишке новац се, барем легално, није ковао“, открива нам Ален Мешић, предсједник градишког „Denarius“-a и додаје да је, најближе овом простору, новац настајао на подручју Сиска у доба Римског царства, Сребреници у средњем вијеку, те на подручју Пакраца.

Директор Завичајног музеја Бојан Вујчић најаваљује, у скорије вријеме, и изложбу богате колекције папирног новца коју посједује Удружење „Denarius“. Сазнајемо да се ове године обиљежава 150 година од увођења динара у нововјековној Србији, који је, у модерно доба, био најзаступљенији и на нашим просторима.

С.Т.