КУЋА ЛИЈЕВЧА И ПОТКОЗАРЈА – НАШИ „УКУЋАНИ“: УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА СРБАЦ
Мој први сусрет са Удружењем жена „Србац“ десио се почетком 2020. године, када сам, као члан једног пројектног тима тражио групу корисница за едукацију из области производње и прераде љековитог биља. Регистровано у јеку првог Corona lockdown-a, Удружење се храбро отиснуло у бројне активности, које ће им, како ће се касније испоставити бити од великог значаја за даљи раст и развој. Иако сам у међувремену имао прилику да пратим активности Удружења, услови које сам затекао током нашег новог пословног сусрета су ме одушевили. Некада смо се састајали скромно у просторијама општине, а данас Удружење жена „Србац“ има властити изложбени простор у једном великом тржном центру.
„Људи, шта сам ја пропустио?!“, узвикнуо сам на уласку у изложбено-продајну просторију Удружења, искрено изненађен богатством садржаја, аранжмана и оригиналности, док ми је неколико насмијаних чланица пожељело поновну добродошлицу.
„Ми смо само жељеле да се дружимо“, одговарају готово у глас моје саговорнице, откривајући заправо иницијални разлог за оснивање Удружења те 2020. године. У том периоду Србац није имао регистровано Удружење жена. Иницијатива је потекла од Весне Смиљанић, која као предсједница Удружења од првог дана води све активности организације и која је, како ми кажу присутне чланице, темељ њихове групе. Убрзо су жене схватиле да највећи број чланица Удружења посједује неку своју производњу, а у оквиру властитих газдинстава. Данас Удружење броји 53 активне чланице, од којих чак 22 жене излажу своје производе у просторијама Удружења. При томе, све жене праве или израђују различите производе и рукотворине, водећи се при томе традиционалним рецептурама њихових мајки и бака, као и културним наслеђем простора на којем живе.
„Током првог периода изолације у Ковид пандемији, чланице нашег Удружења су израђивале заштитне маске за Дом здравља у Српцу, али и за Центар за социјани рад, те за штићенике и особље дома за незбринуту дјецу „Раде Врањешевић“ у Бања Луци. Упоредо са тим одабране смо да будемо дио пројекта „Школа љековитог биља“, а којег је подржавао USAID/Sweden FARMA 2 пројекат. Од тог момента започиње интензивнији развој наших активности.“, истиче Весна Смиљанић, предсједница Удружења.
Богат асортиман Удружења жена „Србац“
Данас, чланице Удружења израђују сјајне пекмезе, џемове, разне ликере, сокове, резанце, затим велики број производа на бази љековитог биља, међу којима се истичу природни чајеви, мелеми, тинктуре и домаћи сапуни. Један дио жена се бави и са израдом традиционалних рукотворина, али и са Змијањским везом, док посебно мјесто у богатом асортиману Удружења заузимају украсни медењаци, те лутке за дјецу од природних материјала. Поменути производи, али и бројни други редовно освајају награде и признања на секторским сајмовима и изложбама. На прошлогодишњем сајму „Плодови села малих произвођача“, који се одржао у Бања Луци, Удружење је освојило златну медаљу за пекмез од шљиве, као и сребрену медаљу за ајвар. Још важније, све прерађевине које жене заједно производе разултат су воћа и поврћа узгојеног у домаћинствима чланица Удружења. Како ми кажу, стално се води рачуна да се изађе у сусрет свакој од жена која има неки облик примарне производње. Било да се ради о јагодама, малини, аронији, љешњаку, парадајзу, паприкама или пак љекобиљу, увијек се примат даје намирницама из домаћинстава чланица.
Дио програма на бази љекобиља
Једна од активних чланица је и Цана Стојковић, педагог у пензији, која каже како се одувијек занимала за љековито биље и да је ту љубав наслиједила од оца. Цана производи тинктуре од лаванде и ловора, као и разне чајеве, крему од невена, те надалеко познати Чудо мелем. Ради се о мелему који је нашао широку примјену у третману промјена на кожи, а чија је рецептура оригинално настала у Русији. Додатно, Цана заједно са женама одржава радионице из области психо-социјалне подршке, при чему сматра да је најважнија улога Удружења уствари да жене буду подршка једна другој у сваком тренутку.
Сличним активностима бави се и Љиљана Нуждић, једна од оснивача Удружења и произвођач веома квалитетних производа на бази љекобиља. Са искуством од петнаест година, Љиљана производи мелеме и тинктуре од гавеза, затим уље од кантариона, те природне чајеве од којих се издвајају лимун трава (матичњак), нана, куница, кантарион, али и вранилова трава, милодух, ехинацеа и мајчина душица са којима је Љиљана имала прилику да се упозна током претходно поменуте „Школе љековитог биља“. На крају, посебно мјесто у Љиљином асортиману заузимају и ручно рађене кутије за накит.
Слађана Звиздало Сувајац производи домаће, ручно рађене сапуне на бази свињске масти, који су брендирани под називом „Софте“. Сапуни, чији је назив изведен од имена дјеце Софија и Теодора посебни су још по нечему. Наиме, маст, као основни састојак сапуна се према традиционалној рецептури и технологији „пере у девет вода“. Ријеч је о поступку којег су још примјењивале наше баке, а који има за циљ уклањање сувишних примјеса, као и ублажавање мириса масти. При томе, маст постаје сњежно бијела, угодног благог мириса и пјенасте структуре. Поред основне верзије без додатака, у поменуте сапуне се додају и невен и лаванда. Важно је нагласити како Слађана производи и сапуне на бази ши путера, кокосовог и маслиновог уља, којима се зависно о жеља купаца додају лаванда, невен, активни угљен, бијела и зелена глина, те кафа. Новина је и сапун за прање рубља, који је у прошлости имао јако велику примјену у домаћинствима. Сви поменути сапуни су, како нам Слађана каже настали из властите потребе, али им је Удружење обезбиједило услове за развој и повећање производње.
На крају, не треба заборавити ни Мару Митрић, пчеларку, која израђује дивне и уникатне медењаке, затим Гордану Ивковић која је у Српцу оживјела израду Змијањског веза, а који је заштићен на UNESCO-овој листи нематеријалних добара, те већ поменуту предсједницу Удружења Весну Смиљанић. Наиме, Весна израђује надалеко познате лутке од природних материјала, намјењене за дјецу од најранијег узраста па до старијих категорија. Сви дијелови лутака су израђени на начин да не постоји могућност одвајања сегмената, лица су исцртана, нема оштрих дијелова и сл. За свој рад, Весна је награђена са Златном трешњом на недавно одржаном Међународном сајму привреде, пољопривреде, прехране и туризма у Мостару.
Уникатне, ручно рађене лутке Весне Смиљанић
Сви претходно набројани, али и бројни други производи Удружења жена „Србац“ могу се купити у њиховом изложбено-продајном простору у тржном центру Фрукта Траде у Српцу, али и у Кући Лијевча и Поткозарја у Градишци, те Крајишкој кући у Бања Луци. Када је ријеч о Кући Лијевча и Поткозарја, чланице Удружења не крију одушевљење због брзог и ефикасног остваривања сарадње са Туристичком организацијом Града Градишка, која организује све активности „Куће“ и која им је великодушно отворила врата поменутог продајно-туристичког објекта.
Из Српца одлазим веома задовољан. Док се возим „каналом“ посматрам непрегледна поља кукуруза и соје, као и велики број комбајна у жетви. Обузима ме осјећај сигурности да неће бити несташице хране, без обзира на све тмурне прогнозе тамо неких стручњака, који засигурно не знају да Српцу, али и широм Републике Српске постоје бројна Удружења жена која воде рачуна о свима нама. Питате се како то оне воде рачуна о нама? Па, тако што на првом мјесту брину једна о другој, помажу својим чланицама у превазилажењу различитих потешкоћа, предност увијек дају домаћим намирницама и сировинама произведеним на газдинствима својих чланица, чувају наше старе обичаје, традицију и помало заборављене рецептуре, годишње продукују огромне количине хране и других производа, те на крају све то раде у веома позитивном расположењу.
Не, не требамо се питати како оне воде рачуна о нама. Требамо се угледати на њих и подржати њихов труд и рад.
Текст и фото: Петар Нинић