КУЋА ЛИЈЕВЧА И ПОТКОЗАРЈА – НАШИ „УКУЋАНИ“ ПЧЕЛИЊАЦИ КРАЉИЦА
Да ли знате зашто су наши стари своје домаће животиње називали „благо“? У давна времена, када није постојао новац као средство плаћања у облику каквог га имамо данас и када је злато било основна валута, наши преци су плаћање веома често вршили у натури, кроз домаће животиње. Оне су одувијек имале велику вриједност за домаћинство, обезбјеђивале су храну, понекад биле и радна снага и уз све то су, баш као и новац биле покретно добро. Данас, на селима више нема толико блага, у виду крава, говеда и друге крупне стоке. Истовремено, међу нама је одувијек било присутно и веома често запостављено „благо које се не веже“ – пчеле.
За једну породицу из Градишке оне су благо у правом смислу те ријечи. Ради се о породици Трнинић и њиховим пчелињацима „Краљица“, чије се благо заснива управо на пчелама.
Своје прве активности у пчеларству Трнинићи су започели 1997. године и то на само три кошница. У то вријеме, Предраг и Сњежана су сав новац улагали у сатне основе и проширење пчелињака. Сезону су завршили са осам кошница и осамдесет килограма изврцаног меда, а све уз менторски надзор Душка Клинцова, познатог пчелара тог времена. Иначе, љубав према пчеларству Предраг је наслиједио од баке по мајци и даље је проширио на своју дјецу, Милоша и Наташу, данас одрасле људе, који су у породични бизнис укључили и своје супружнике.
Предраг и Сњежана Трнинић, оснивачи Пчелињака „Трнинић“
„Када смо први пут били на врцању меда код нашег ментора, примјетили смо једно велико буре поред врцаљке. На питање чему оно служи, Душко нам је одговорио како је то мјера количине меда коју ће подијелити. Породици, пријатељима, докторима… Уствари, наш ментор нам је у пренесеном значењу желио усадити једну велику животну мудрост – Дај и вратиће ти се. Е, у пчеларству је баш тако. Пчеле нам дају много, али им не смијемо остати дужни. Постоје године без меда, када морамо само улагати у пчелињаке, али се деси и година као што је ова, која нас награди вишеструко за сав труд и залагање.“, наглашава Предраг.
Пчелињак „Краљица“ у рану јесен
Године које су услиједиле доносиле су Трнинићима развој и повећање обима производње. 2005. године породица је имала 50 кошница и то је била прекретница да се Предраг и Сњежана у потпуности посвете само овој врсти посла. Захваљујући добрим годинама, Трнинићи купују два имања и то у селима Горњи Вилуси и Рогољи, гдје смјештају своје пчелињаке. При томе, у разговору јасно наглашавају како су пчеле „саме себи купиле имања“. На поменутим локацијама постоји богата разноликост биљне популације, што им омогућава да пчеларе стационарно, без велике потребе за организацијом сељења пчелињака на пашу. Због тога, за њих не вриједи модерно правило да „мед роди само на точковима“. Тренутно, пчелињаке „Краљица“ чини око 200 кошница, при чему се не „робује“ њиховом броју, већ се стално ради на томе да се успоставе и одржавају јака, здрава и продуктивна друштва. Поред меда, Трнинићи производе и поленов прах, прополис, матичну млијеч, различите миксеве пчелињих производа, али и ројеве и матице. Уз све наведено, посебан сегмент су трмке које Предраг „плете“ од ражеве сламе.
„Људи се враћају пчеларењу са трмкама.“ – наглашава Предраг. „До сада смо их користили за хватање ројева, међутим, као и у свему и овде је примјетан тренд враћања на исконске технике. Трмка обезбјеђује услове за пчеле, који су најсличнији њеним природним стаништима. Уз то, велики број купаца нам тражи мед у саћу, који је најквалитетнији управо из трмки…“, наставља Предраг.
Сламу за трмке Предраг са породицом производи на властитом земљишту и то од старе сорте ражи, која има високу стабљику, погодну за уплитање. Сами насијавају, узгајају и ручно српом жању раж. Затим је као некада вежу у снопове и складиште до момента израде трмки. Кажу ми како је најважније погодити прави моменат за жетву, како слама не би била пресува, а опет ни сирова, јер се оба недостатка директно одражавају на будућу старинску кошницу.
Трнка – исконска кошница којој се све чешће враћамо
Када су у питању млади нараштаји породице Трнинић, Наташа и Милош су од малих ногу директно укључени у све активности производње пчелињих производа, при чему обоје имају дијелове пчелињака за које су одговорни. Уз своје супружнике све више преузимају иницијативу у породичном бизнису. Важно је нагласити како је Наташа инжењер пољопривреде и секретар локалног Удружења пчелара „Амфора“. Захваљујући младалачкој енергији и прогресивним идејама, будућност пчелињака „Краљица“ је можда значајно другачија од бројних других пчеларских иницијатива. Наиме, због ангажмана на пољу израде и аплицирања развојних пројеката, Трнинићи су се нашли на мапи „Путеви Рима и меда“, као дио пројекта „АВЕнтуре“, којег је имплементирао Град Градишка и Туристичка организација. Поред тога, у плану је изградња капацитета за дочек гостију и организацију боравка у природи, као резултат подршке ЕУ4Агри пројекта. Циљ је, како ми кажу наставак инвестирања у савремену опрему, која ће обезбиједити да се ради са „мало мање леђа“, али и у посебан пчелињак који ће се базирати на старинском начину пчеларења у трмкама.
Наташа и Милош Трнинић, млади нараштаји Пчелињака „Трнинић“ са својим супружницима
На крају, своје домаћине питам за „Кућу Лијевча и Поткозарја“. Сњежана, која је сво вријеме причу о развоју њихових пчеларских активности препуштала Предрагу и Наташи, овог се пута уз осмјех изборила за ријеч и нагласила значај сарадње са поменутом специјализованом продавницом локалних производа.
„Желим да нагласим да смо јако задовољни и да је лијепо да наш Град има једну такву продавницу. То је веома важно за нас мале произвођаче, да имамо само своје мјесто на полицама које красе домаћи брендови. Када би наши производи само стајали у излогу „Куће“, то је већ довољна реклама за нас…“, задовољно истиче Сњежана Трнинић са породицом на крају разговора.
Текст: Петар Нинић
Фото: Архива породице Трнинић