КУЋА ЛИЈЕВЧА И ПОТКОЗАРЈА -НАШИ „УКУЋАНИ“: КОШНИЦА & МЕД МЕДЕНИ

Прије десетак година на поклон сам добио један мали џепни роковник. У њега сам често
уписивао своје мисли, али и важне реченице које сам чуо од људи са којима сам се сусретао
кроз живот. Обзиром да су у међувремену стварне биљежнице замјениле оне дигиталне на
телефонима, било ми је потребно неко вријеме док сам у хрпи прашињавих књига нашао свој
стари „тефтер мудрости“. У изобиљу корисних савјета које сам годима сакупљао, један се
посебно истицао.

„За успјешан бизнис у пољопривреди, потребна је идеја, одважност и почетни капитал…“
проф др. Горан Мирјанић, 17. април 2017. године, сусрет код Недељка Кустурића.
Иако се са професором познајем још од студентских дана, након чега смо сарадњу
наставили кроз заједничке едукације младих пчелара и узгајивача љековитог биља широм БиХ, увијек ми је фалио тај један сегмент приче о његовим почецима, односно о томе како је
настала фирма „Кошница“ и бренд пчелињих производа „Мед медени“. Предосјећао сам да се у тој причи крију неки од најважнијих постулата за, по мом мишљењу најбољи облик организације пословања у пољопривреди – породични агробизнис.
„Прва љубав према пољопривреди родила се у дјечачким данима, када је мој отац успоставио
један од првих приватних воћњака на подручју Градишке. Радило се о засаду од 12 дунума, који је подигнут кроз кооперацију са Плантажама“, започиње причу проф. Мирјанић и додаје како је при томе веома често био у прилици да са оцем, који је у то вријеме радио у ЗЗ
„Градишка“ обилази фарме и имања на подручју општине. Ова искуства, испоставиће се, била су пресудна за одлуку о упису средње пољопривредне школе, те касније и пољопривредног факултета. Иако су родитељи жељели да коначни избор буде медицина, Горан је био истрајан у одлуци да, као и његов отац постане инжењер сточарства.

Проф. др Горан Мирјанић на породичном пчелињаку у селу Бистрица током посјете групе француских студената

„А, пчеле, гдје се оне појављују у тој причи?“, питам нестрпљиво.
„Са пчелама сам се први пут сусрео на пчелињацима мог дједа по мајци, Јове Вујичића,
искусног пчелара, уз којег сам стекао храброст и слободу према пчелама. Сјећам се како сам
као дијете кришом „навраћао“ у његову магазу у Горњим Подградцима и дегустирао мед…“,
кроз осмјех се присјећа Горан и наглашава како су та рана искуства била значајна, али још
увијек далека од чињенице да ће у годинама које долазе и сам постати пчелар. Поред дједа,
велики утицај на њега имали су и проф. др Никола Кезић, професор пчеларства на факултету, који је пробудио праву заинтересованост за пчеле, као и познати пчелари са подручја Градишке, Драгомир Мирјанић и Милан Јовановић, који су га „наговорили“ да и сам запчелари, те да се опредјели за ужу научну област пчеларство, јер у том моменту у Републици Српској није било академских стручњака из те области. На крају, научно знање и методолошки оквир из области пчеларства, Горан је стекао уз менторство проф. др Миће Младеновића.

Рад на Пољопривредном факултету у Бања Луци, даља специјализација у научној области
пчеларство, као и постепено ширење властитог пчелињака, уз честе посјете међународним
пчеларским сајмовима изњедрили су предузетничку идеју о покретању властите
специјализоване продавнице пчеларске опреме на подручју тадашње општине Градишка. Уз
подршку породице, 2005. године формирана је самостална занатска радња „Кошница“, која је од самог почетка имала све особине породичног агробизниса. На првом мјесту, радњу су
основале три породице – Горанова, она његових родитеља и породица супругиних родитеља.
Заједнички су обезбијеђена почетна средства, слобода руковођења и одлучивања у фирми
додијељена је Горану, док су остали „инвеститори“ имали улоге супервизора и савјетника у
пословању.
„Обзиром да је у том моменту наш тим чинила претежно старија популација људи, жеља ми је била да се и они осјећају потребним, а све у градницама њихових могућности. Тако је мој отац Гојко Мирјанић преузео све послове повезане са банкама, поштом и књиговођом, пунац
Миладин Голуб је задужен за склапање дрвеног асортимана у властитој радиони, док је пуница једно вријеме била у сталном радном односу у „Кошници“ из које је и отишла у пензију“, поносно наводи Горан и наглашава како највећу подршку и дан данас има од властите породице, при чему супруга води рачуна око справљања медних мјешавина, док су ћерке и зет веома често ангажовани како на производним, тако и на оним напредним, тржишно-маркетиншким активностима.

Породица Мирјанић, Невена, Горан, Љубица и Ивана

Године које су услиједиле донијеле су развој активности и ширење пословања. „Кошница“ постаје д.о.о., те уз подршку различитих међународних организација, међу којима се посебно истиче USAID/SWEDEN FARMA 2 пројекат постаје савремени пчеларски центар. Визија је од почетка била да се успостави таква организација, која ће имати заокружен циклус производње, од производње хране за пчеле, промета пчеларске опреме, линије за пуњење и паковање меда, па до једниственог бренда пчелињих производа. Усвајањем политике квалитета и контроле финалних производа, уз подршку релевантних маркетиншких стручњака осмишљен је бренд „Мед медени“. Поменути бренд обухвата неколико врста меда, медне мјешавине са додатком прополиса, полена и матичне млијечи, прополис у различитим формулацијама, поленов прах и друге производе. За сваки од поменутих производа осмишљено је посебно паковање, са јединственим и атрактивним визуелним идентитетом, који заиста привлачи пажњу и говори много о квалитету производа већ на први поглед.

Бренд пчелињих производа „Мед медени“

Поред бројних радњи широм БиХ у којима се може пронаћи, „Мед медени“ бренд је од првог
дана присутан и у понуди „Куће Лијевча и Поткозарја“ у Градишци.
„Од првог сазнања о покретању једне такве специјализоване продавнице на подручју нашег
Града, жељели смо да наши производи красе њене полице и да заједно са другима буду
својеврсна презентација агро-туристичких потенцијала Градишке. Обзиром на богатсво понуде и асортиман „Куће“, поносни смо на постигнуте резултате“, истиче проф. Мирјанић.
На крају разговора, задовољан добијеним одговорима на питања које сам имао, свог
професора питам да ли је остала било која од идеја, а која је неостварена у укупном концепту
„Кошница & Мед медени“ пословних иницијатива.

„У погледу капацитета и пословних активности, могу рећи да смо као породица остварили све своје пословне жеље. Иако би многи рекли како је највећи дио посла завршен, мишљења сам да нам онај прави, развојни тек предстоји. Наиме, Пчеларски центар „Кошница“ замишљен је тако да окупља велики број индивидуалних пчелара са ширег простора БиХ, те да им при томе обезбјеђује могућност кооперантске сарадње. Сама кооперација замишљена је као двосмјеран однос, у којем је свака страна истовремено и корисник и пружалац услуга. У перспективи видим једну квалитетну кооперантску мрежу пчелара, са којом заједно задовољавамо највећи дио домаћих потреба за квалитетним пчелињим производима, познатог, провјереног и сљедивог квалитета…“, на крају разговора истиче проф. Горан Мирјанић.
„Кошница“ је одувијек била пуна „радилица“. Оних које у хармонији, свака на свој начин
доприносе своме друштву. Неке по природи ствари одлазе у заслужену пензију, друге снажно
вуку иницијативу напред, док оне најмлађе тек стасавају. Важно је да се тим најмлађим, које
ће потенцијално једног дана преузети главну ријеч у „друштву“ укаже једнако повјерење
лидерства, какво је професору указано прије много година…

Текст и фото: Петар Нинић