Лани у Српској од дијабетеса боловало 70 007 особа
У Републици Српској лани је од дијабетеса боловало 70.007 лица, а највећи број обољелих је из Добоја, Бањалуке, Зворника, Источног Новог Сарајева, Требиња и Фоче, подаци су Института за јавно здравство Српске.
У складу са Правилником за обавезно пријављивање дијабетес мелитуса, све надлежне здравствене установе врше пријаву обољелих лица од ове болести, а на основу тих пријава до краја 2021. године пријављено је 70.007 лица обољелих од дијабетес мелитуса.
Специјалиста епидемиолог у Институту за јавно здравство Љубица Јандрић рекла је да је, према достављеним подацима, процијењена стопа преваленце дијабетеса у Републици Српској 6,2 одсто.
„Анализом података о типу дијабетеса, од укупног броја пријављених 16.776 или 24 одсто обољелих од дијабетеса тип један, а 53.231 или 76 одсто од типа два“, рекла је Јандрићева Срни поводом Свјетског дана борбе против дијабетеса.
Према ријечима Јандрићеве, од укупног броја обољелих од дијабетеса, 55 одсто су жене, а 45 одсто мушкарци, док је према старосним групама највећи број обољелих регистрован у седмој деценији живота.
Она је рекла да је лани у Републици Српској пријављено укупно 407 нових случајева обољелих од дијабетеса мелитуса и то 39 од типа један, а 368 од типа два, а ријеч је о 210 мушкараца и 197 жена.
„Стопа инциденце у 2021. години у Републици Српској је 35,8 на 100.000 становника, а кретала се од 20,8 на 100.000 становника у регији Добој, до 58,7 на 100.000 становника у регији Фоча“, рекла је Јандрићева.
Она је прецизирала да је највише новообољелих од дијабетеса у прошлој години било у Бањалуци, укупно 238, затим Зворнику 62, Добоју 40, Фочи 25, те Требињу и Источном Сарајеву по 21 новообољели.
Јандрићева је навела да, према подацима Међународне федерације за дијабетес за 2021. годину, једно од 10 одраслих лица живи са дијабетесом илио око 537 милиона.
„Очекује се да ће до 2030. године овај број порасти на 643 милиона, а до 2045. године на 783 милиона“, рекла је Јандрићева.
Она је рекла да подаци те федерације показује да сваке секунде у свијету умре једно лице обољело од дијабетеса, те да је прошле године 6,7 милиона људи умрло од дијабетеса.
Подаци Међународне федерације за дијабетес указују да се најмање 966 милијарди долара потроши на лијечење дијабетеса, што представља око девет одсто од укупне потрошње на здравство за одрасле, а у посљедњих 15 година трошкови су повећани за 316 одсто.
Према подацима ове федерације, више од 1,2 милиона ђеце и адолесцената живи са дијабетесом типа један, док једно од шест новорођенчади /око 21 милион/ оболи од дијабетеса још док је мајка трудна.
Према ријечима стручњака, превенција подразумијева промјену стила живота, будући да је већина обољелих од дијабетеса гојазна, тако да су људи са прекомјерном тежином у првој групи по ризику за добијање шећерне болести.
Љекари истичу да је важна правилна исхрана, физичка активност, регулација тјелесне тежине, прекид пушења и редукција стреса.
Приступ њези код дијабетеса тема је овогодишњег Свјетског дана борбе против ове болести, који се, на иницијативу Међународне федерације за дијабетес и Свјетске здравствене организације већ дуже од три деценије у свијету обиљежава 14. новембра.
Циљ је да се подигне свијест друштва о стању са којим свакодневно живе милони људи широм свијета.
Дијабетес мелитус је хронична незаразна болест због које организам не може да произведе довољно инсулина за контролу нивоа глукозе у крви, а настаје удруженим ђеловањем генетских и многобројних фактора средине.
Постоје двије врсте дијабетеса – тип један, који захтијева свакодневну примјену инсулина, те тип два, који се може контролисати одржавањем правилне исхране или кориштењем и одређених лијекова.
СРНА