Лијепе приче из Гашнице: Сусрет двије породице, са 5 дјеце, у завичају њихових родитеља (ФОТО)

Mеђу 43 малишана, који су се ове седмице а у поводу новогодишњих празника окупили у Дому културе у Гашници код Градишке су и потомци Јелене и Бојана Кукавице те Слободана и Драгане Матић. Кукавице су најбројнији.

Овај млади брачни пар има троје дјеце, а Матићи двоје. Кукавице живе у Гашници а Матићи су прије 11 година отишли у Словенију. У родни крај повремено долазе.

Последњих дана ове године, Бојан Кукавица са супругом Јеленом срео се са Слободаном и његовом супругом Драганом. Њих двојица некада су заједно излазили на игранке, дружили се, забављали у Дому културе у Гашници. Некада је овај објекат био уређен, пун омладине, ту су чекали нова љета, учествовали у културно-забаваним програмима, друговали.

Сада је дом оронуо, изблиједјеле фасаде, шупље столарије, годинама чека на обнову. У дому су сада, као и сваке године, последњих дана децембра, поново оживјеле носталгичне приче, кренула бујица емоција, зачула се граја.

Има овдје живота, тврде Гашничани. Бојан и Слободан, главни ликови наше приче, некада комшије у овом селу, сусрели су се, сасвим неочекивано, јер се ријетко виђају. Њихови животни путеви су другачији. Кукавице су остале у селу а Матићи отишли у свијет.

Кукавице

Бојанова и Јеленина дјеца, Лазар (5), Моника (10) и Евгенија (1) су на прагу живота. Јелена је фризерка, ради у оближњој Чатрњи а Бојан је магационер и виљушкариста у Александровцу код Лакташа.

– Нисмо били у дилеми, нисмо се плашили борбе за бројније потомство, за дјецу. Њих троје су наше богатство. Много радимо али се не жалимо. За дјецу, никакав труд није велики, ништа нам није тешко нити неосвојиво – казао је Бојан за Српскаинфо.

У подизању дјеце помажу и родитељи, дјед и бака, родбину.

– Трошимо колико имамо и колико немамо. За дјецу се мора имати, обезбиједити додатним пословима. За нас двоје нема ни свеца и ни петка, ни слободног дана нити радног времена. Желимо извести дјецу на прави пут али и обезбиједити трајни смјештај, кућу, за нашу бројну породицу. То су наши животни планови – повјерили су нам се Бојан и Јелена.

Они су оптимисти, вјерују у себе.

– Волим ово село али моја борба постаје претешка. Потребни су нам бољи услови. За сада бисмо радије негдје ближе граду, ближе школи, гдје је путовање краће. Гашење школа у Гашници и у Орахови, гдје сам се ја школовао, проблем је за моју дјецу – пожалио нам се Бојан Кукавица.

Његова супруга Јелена нам је испричала да је одувијек маштала, жељела бројну породицу, више дјеце. То је остварила.

-Сада су пред нама многи изазови, задаци, обавеза. Ипак, најважније је да су дјеца здрава, да су добро а ми ћемо им помоћи да пронађу своју срећну звијезду. Она, свакако постоји и у овом селу, видљива је – сматра Јелена. Њена љубав за дјецу и за Гашницу је велика и ту би, најрадије, жељела да и даље живи.

Матићи

Слободан и Драгана Матић су породичну перспективу пронашли у Сежани, у Словенији. У Гашницу, Слободаново родно село и у сусједну Међеђу, одакле потиче Драгана, долазе једном мјесечно, због родитеља. Али, не само због тога.

– Наши родитељи су болешљиви али постоје и други разлози, поводи… Нашу дјецу учимо да знају одакле су, гдје су њихови породични коријени, трудимо се да не прекину везу са нашим лијепим селима. Ми смо отишли, тешког срца, јер овдје нисмо имали посла или су зараде биле скромне – испричао нам је Слободан, бројећи једанаесту годину у Словенији.

Матићи признају да ни у Словенији нису срећни, да у хладној Сежани нису обезбиједили економску сигурност па размишљају да иду даље, у Европу, у свијет, мада нису сасвим сигурни да је и тамо добро. Свијет се мијења.

– Овдје, у Гашници, у околини Градишке, међу нашим комшијама, у завичају, нама је најљепше. Нигдје не бисмо одавде, да смо имали било какву, перспективу, могућност да зарадимо довољно за породицу. У Словенији се издржавао од двије плате а овдје су нам потребне бар четири. Нас двоје, наравно, не можемо за мјесец зарадити четири плате – сматрају Слободан и Драгана.

Када прођу празници, новогодишњи и божићни, они ће поново у Словенију, под набојем носталгије. Кукавице немају такав проблем, бар емоционални. Они ће у свом селу испратити 2022. годину и ући у ново љето. За разлику од Матића,

Кукавице неће имати одмора, јер за одмор не знају а празновати не умију. Они, као и многи у Српској, у БиХ, да би нормално живјели, да би обезбиједили довољно за породицу, морају радити, најмање два посла, у једном дану. Звучи нестварно, кажу, али је истинито. То их не спречава да воле и граде своје село, као и Матићи, коју се Гашници често враћају.

Прича, животна исповијест ове двије породице, заправо су нови прилози за оквир о малом селу испод Просаре.

Далибор Даниловић

Далибор Даниловић, предсједник Савјета мјесне заједнице Гашница, борац за своје село, од градске накнаде у износу по 100 КМ мјесечно, купио је новогодишње пакете за сву дјецу из овог села.

Самостално је поправио и пут којег је оштетила поплава. Потрудио се да на свечаност у Дому културе дођу дјеца и њихови родитељи, да се сретну млади брачни парови и пошаљу лијепе фотографије, у предвечерје великог празника.

 

 

Аутор: Милан Пилиповић