Мањак радника свих профила у Лијевчу: Не помаже ни добра зарада, мајстора нема
Ангажовање бравара, столара, молера, електричара, лимара, зидара, тесара, керамичара, водоинсталатера, али и конобара, кувара, његоватеља, чистачица, физичких радника, сезонаца за рад у воћњацима, повртњацима, у пољопривреди, потом возача камиона и других профила, постало је готово немогућа мисија.
Не помажу ни солидне плате, дневнице и друге накнаде.
– Међу радницима, посебно занатлијама грађевинске струке, највише има пензионера јер је омладина отишла у иностранство. Такође, школовање дефицитарних струка и занимања није у складу са потребама – каже молер Славко Дакић из Градишке.
Грађевински предузетник Ранко Мандић казао је за Српскаинфо да је веома тешко обезбиједити довољно радника.
– То је велики проблем са којим се ја и остале моје колеге суочавамо годинама. Сада је ситуација најтежа. Има посла, није проблем у плаћању, али радника нема. Не знам гдје су узроци, вјероватно их треба тражити на више адреса, у систему образовања, интересовању младих за ове послове, одласци у иностранство и стално смањење броја становника – сматра Ранко Мандић.
Просјечне дневнице физичких радника су од 60 до 80 КМ а мајсторске знатно веће. Мјесечне зараде у наведеним струкама су од хиљаду КМ и више.
– Стално имамо мањак његоватељица и чистачица. Код нас је непрекидно отворен позив за ова занимања. Плата помоћне његоватељице је 900 КМ, а чистачице 750 КМ. Остали радници са одговарајућом стручном спремом, који обављају сложеније послове, имају знатно већа мјесечна примања, али то не рјешава наш проблем – наводе у Дому за старе особе “Резиденција Бакић” у центру Градишке.
Многи сезонски радници из Републике Српске већ су отишли на привремени рад у Хрватску и Црну Гору, док домаћи послодавци, због мањка радне снаге, у нову љетну сезону улазе са великим проблемима.
У бројним локалним заједницама у Српској евидентан је јаз између потребног и расположивог квалификованог кадра, а већини предузећа требају радници средње стручне спреме у металској, електро и прехрамбеној индустрији, те грађевинарству, сектору текстила, коже и обуће.
Показала је то анализа Привредне коморе РС о потребама домаће привреде за кадровима.
Осим радника средње стручне спреме, привреди Српске, а посебно прерађивачкој индустрији потребан је и високообразовани кадар са нагласком инжењере свих образовних профила, највише електротехнике, машинства, технолога у прехрамбеној, текстилној и обућарској индустрији.
У цијелој Републици Српској, нарочито бањалучкој регији, послодавци из Хрватске настоје да обезбиједе раднике, понајвише у туризму.
Ова кампања траје цијеле године, а највише је изражена у прољеће и љето. Многи су у томе препознали могућност добре зараде и одавно се спаковали отишли и запослили у сусједној држави.
Аутор: Милан Пилиповић