Маштарије Данице и Милана Мандића из Врбашке: Пензионери са уметничким даром
У свему што их окружује, у своме дворишту, на њивама, у шуми или воћњаку, Даница и Милан Мандић, пензионери из Врбашке, проналазе прилику за машту и исказивање умјетничких склоности.
Дрвена колиба са старинским предметима музејске вриједности, роде од стиропора на стубу поред пута, жути лептир од најлона на кућном зиду, мозаици од камена испред бунара, обојене летве на кукурузани, чине амбијент у којем оживљавају своје маштарије Даница и Милан. Из разговора са њима, закључујемо да је Даница иницијатор, да је она осмислила многе умјетнине али је и Миланова улога важна. Он подржава идеје своје супруге и помаже израду, уз по неку примједбу или приједлог, под условом да Даница то прихвати.
-Израдила сам и наше статуе од платна, крпе, стакла, искористила одбачену гардеробу и обућу, капу и мараму, па одавде, са брежуљка, изнад пута, стражаримо и осматрамо – објашњава Даница смисао и симболику својих радова. Она је се може похвалилити и великом, цвјетном баштом и кулинарским умијећем, за шта је добила више награда, али о томе ће, каже, другом приликом. За сада је веома посвећена изради скулптура и других умјетнина са практичном примјеном.
-Када смо уређивали шупу, са које осматрају роде од лима и пластике, које се врте на вјетру, ја сам плела странице колибе а Милан је набављао коље и врбово пруће. Код нас је, заправо, на снази подјела послова, према склоностима и договору – каже Даница, рекавши нам, онако успутно, док је износила топле крофне да нас угости, да је боли кук и шкљоцају кољена, али се не предаје, не одустаје, не попушта у своме дугогодишњем ангажовању. У свему она препознаје нову смисао па чак и практичну примјену.
Од оштећених ролетни, похвалила нам се, направила је ограду за балкон и саксије за цвијеће. Од идеје до завршетка посла, кратко је вријеме, чега год да се прихвате, увјеравају Даница и Милан. Они свему приступају темељито и без оклијевања, са унапријед осмишљеним планом.
-Данима о свему размишљам, планирам, цртам… Колибу смо саградили за два дана, све од материјала које смо пронашли у природи, код куће. Утрошили смо само двије марке за ексере, ништа друго… – вели Даница. На то Милан додаје, описујући своју улогу и задатке.
-Ја сам комерцијала или набавна служба. Ишао сам у трговину по
ексере – салутира Милан којег Даница допуњава.
-Ја сам пројектант. Ја градим а стари приноси, све што затражим од
њега.
У колиби су фењери, цукови, лампе, тикве, плоске, дрвенио точкови, старе тестере и клинови… има свега, из разних времена. Из којег периода ови експонати потичу, ко их је направио, измајсторисао или донио, упитасмо тјерани радозналошчу. Одговор добисмо, кратак и јасан.
-Од давнина је све то а потиче из периода, Бог те пита – рекоше, некако истовремено, углас, Даница и Милан. Откуд Данице у вама толики умјетнички таленат, настависмо пропутивање својих домаћина, вриједних и маштовитих пензионера који су у своме врту и окућници пронашли потпуни смисао живота.
-Немам појма, не знам… Мени само, наједном тако наиђе, надође. Чекајући вас, направила сам двије ногице за сто, залијепила сам и служе… Роде од стиропора такође сам направила у часу, у даху, што би се рекло. Нацртала, исјекла, обојила, изгледају као праве
– описује Даница своје свкодневне преокупације. Подстакнути причом о родама, описали су нам и ситуацију која их је јесенас веома растужила.
-Код нас, годинам су се гнијездиле роде. Електричари су поправљали бандере и затезали жице, тиме су пореметили гнијездо и оне више ту нису хтјеле да долете. То је нас растужило па смо се исплакали, као да нас је напустио неко најдражи. А код нас су због рода долазили стручњаци из Сарајева. Зато пријеђосмо на друге теме, да наше домаћине орасположимо. Ко је, од вас двоје, офарбао кукурузану, и летве претворио у јарке боје, упитасмо.
-Ја, ко би други – одговори Милан, иначе бивши радник
Водопривредног предузећа „Сава“.
– А ја сам све осмислила и њему налог издала – неда се Даница, домаћица са умјетничким даром. Много пута сам примијетила возаче који успоравају поред куће, загледају, снимају, фотографишу, додаје Даница, увјерена да су привукли пажњу комшија и пролазника. Као и нас. А њима је то сасвим довољно, јер су у
свему скромни али истрајни у својим планов има и занимацијама.
Милан ПИЛИПОВИЋ