Младен Сабљић: Режисер, кореограф и професор драмских умјетности

Младен Сабљић рођен је у Градишци 1921. године, а потиче из занатлијске породице. Рано је остао без родитеља, у четвртој години без мајке, а у шестој без оца. Сву бригу о њему преузела је мајчина сестра Урсула Белина- Џајић, која је тада живјела у Доњој Долини. У Долини Младен проводи рано дјетињство и завршава основну школу, а затим се уписује у Државну нижу реалну гимназију у Градишци. У току гимназијског школовања становао је у Просвјетином ђачком дому. Упоредо са похађањем Гимназије похађао је и Музичку школу која је тада радила у истом дому у оквиру СПКД Просвјета.

Послије положене гимназијске мале матуре, са једним бројем другова-ђака, уписује се у Учитељску школу у Бањалуци. Послије завршетка ове школе, уписује се на Филозофски факултет у Београду, на групу за позоришну умјетност. У току студија једно вријеме је боравио у Русији, из Русије се вратио почетком Другог свјетског рата у Београд. Послије завршетка студија постаје редитељ Опере у Београду.

Колики је значај Младена Сабљића за београдску Оперу најбоље ће исказати његов сарадник редитељ Борислав Поповић, родом из Доњих Подградаца, који је у „Политици“ од 15. септембра 2003. године написао: „Био је то, у ствари, срећан човек. Припадао је генерацији уметника који су ансамбл наше опере извели у свет и оставили неизбрисив траг. Имао је такође срећу да своје несумњиве уметничке квалитете реализује са Оскаром Даноном, Душаном Миладиновићем, Миомиром Денићем, Владом Маренићем, Божаном Јовановић и Љиљаном Драговић. Био је то тим снова, храбар и способан да буде у том тренутку модеран и за Европу и да доживи у париском метроу графит Живео Дон Кихот на београдски начин. Била је то Млађина режија“.

Младен Сабљић је говорио неколико страних језика. Гостовао је  у више европских градова и режирао опере. Стекао је завидан углед, а његово име у европским умјетничким круговима постало је препознатљиво, како код драмских умјетника, тако и код љубитеља опере. Међутим, он је остао привржен београдској Опери, као и Београду. У два наврата био је директор Опере. Од Београда, као његов познати и признати грађанин у области умјетности, добио је највише признање.

На позоришну сцену Младен Сабљић је поставио низ познатих опера, међу којима су: Норма, Јулије Цезар, Травијата, Иван Грозни, Дон Карлос, Кнез Игор, Риголето, Дон Жуан, Борис Гадунов и друге.

Младен Сабљић је био и професор на позоришним академијама у Београду. Наставио је са професорским активностима и након одласка у пензију, а није ни режију потпуно напустио, такорећи, скоро до краја живота.

Према ријечима његове сестричине Еле Бабић, Младен је често долазио у Градишку. Ту је посјећивао родбину и пријатеље, није заборавио ни Долину у којој је провео дјетињство.

Преминуо је 19. августа 2003. године у Београду у 82- ој години живота. По властитој жељи након кремирања, сахрањен је у кругу породице, на Новом гробљу у Београду.