Млади сточари враћају наду у ЖИВОТ НА СЕЛУ у Српској: Пуне фарме за више оптимизма у пољопривреди (ФОТО)

Није спорно да је ситуација у пољопривреди, а тиме и сточарској производњи, веома деликатна, да су услови пласмана меса и млијека неповољни, али трачак наде шаљу млади, чврсто опредијељени за рад у селу.

Таквих примјера нема много, али су веома значајни. У лијевчанском и поткозарском крају, гдје су многа села опустјела а број становника драстично смањен, иницијативу су преузели млади. Они су у пољопривреди препознали шансу за напредак и бољи живот, него што то имају у граду.

Данијел Миодраговић из ламиначког засеока Мокреш, на властитој фарми, посједује 200 бикова, јунади и телади. Ову дјелатност започео је прије 20 година.

– Ова година је заиста тешка, али не толико да бих се поколебао и одустао од производње за коју сам се опредијелио као двадесетогодишњак и ту уложио велики труд, много рада и много новца. Годинама улажем зараду у развој фарме, набавку механизације, обраду земљишта, производњу сточне хране – испричао је Данијел за Српскаинфо.

Почеци

Он обрађује 1.000 дунума земљишта. Мањи дио има у властитом посједу, а остало узима под закуп. У породици Миодраговић зачеци сточарства су деведесетих година прошлог вијека, када је Данијелов отац Михајло, познати градишки кувар, изградио мању шталу, те узгајао стоку за потребе породичног ресторана.

– Моје опредјељење је у сталном повећању посла, набавци пољопривредне механизације, трактора, прикључака, машина за модернији рад на фарми. Све то захтијева ова дјелатност од које не планирам одустати. Своју дјецу такође подучавам овим вриједностима – испричао нам је млади фармер који својим примјером даје нову наду за своју породицу, село и цијели крај.

Фарма је модерног типа. Осим породице која ту ради, Данијел повремено ангажује сезонске раднике из Ламинаца. Не жали се ни на услове на тржишту, на локалну управу нити на државу. Највише се узда у себе и свој рад.

– Не жалим се, имам увијек коме продати бикове, то ми до сада није представљало проблем. Моје опредјељење су квалитетне пасмине, које су на тржишту увијек пожељне. Сада је јунетина шест КМ по килограму, ова цијена је стабилна већ пола године. Такође су и премије солидне, задовољан сам – каже Данијел који највише времена проводи на фарми.

Он живи у Градишки, али цијелу производњу током 24 часа контролише. Зато, зависно од потребе, и три пута у истој ноћи долази на фарму. За њега, како каже, то није тешко јер је мотивисан за посао који је давно заволио.

Фармери из Бакинаца и Сефероваца

Радована Максића из лакташког села Бакинци ништа није поколебало да остане на породичном имању и да се посвети сточарству, ратарству и другим пољопривредним дјелатностима. Он је, као и Миодраговић, светао примјер и путоказ у пољопривреди свога села.

– Товим бикове, свиње, имам овце и другу стоку. Производим и воће. Посједујем савремену механизацију којом обрађујем стотину дунума земљишта. Вјерујем да се може добро живјети у селу, али ту треба да се ради. Присталица сам концепта више видова производње, јер увијек нешто крене ка добром – појаснио нам је Максић, одлучан да остане на селу, у инат тешкоћама.

Он каже да је рођен и одрастао у Бакинцима, те да ништа не може поколебати његове планове у пољопривреди.

Здравка и Здравко Каталина из лијевчанског села Сеферовци такође су пронашли економску рачуницу у сточарству и пољопривреди. Они су међу најмлађим фармерима, а производе месо и млијеко.

– Имамо 50 крава и телади. Свиња имамо више. Радимо супруг и ја, уз помоћ дјеце и старијих укућана. Тиме се озбиљније бавимо десетак година. Успјешни смо у овом послу, добро нам иде, мада постоје и проблеми, али нису толики да бисмо одустали или битније умањили производњу – казала је за Српскаинфо Здравка Каталина.

Наглашава да немају проблема у пласману својих производа.

Сличних примјера, у којима су млади одлучни да се баве пољопривредом и да на својим имањима производе храну за себе, али и за тржиште, има у многим селима поткозарког и лијевчанског краја.

Међу њима су Младен Гајић из Горње Јурковице, Милош Раковић из Машића и многи други. То, како истиче Драгана Илић, замјеница градоначелника Градишке, обавезује локалне власти на изградњу инфраструктуре, што је важан услов унапређења пољопривреде. Добри примјери на то обавезују и охрабрују да све у селима ипак није неповратно изгубљено.

Замјерке сточарских удружења

У сточарским удружењима ставови се у многим сегментима не уклапају с мишљењем младих фармера који нуде много више оптимизма, а цијелу ситуацију претјерано не драматизују. Подсјећамо, у Савезу пољопривредних удружења РС наводе да ће лош род кукуруза довести до урушавања сточног фонда. Замјерке имају и на увоз, цијене меса и домаће тржиште.

– Неопходне су заштитне мјере на увоз меса. Ријеч је о увођењу царина на свјеже и расхлађено говеђе и свињско месо од 10 одсто, те таксу од 1,5 КМ по килограму свињског и 2,5 КМ по килограму увезеног говеђег меса – сматрају у наведеном удружењу.

Као потврду својих ставова и оправдање захтјева истичу податак о смањењу броја свиња за 20 одсто у прошлој години. Према подацима републичког Завода за статистику, у оборима је 2020. године било 619.400, а лани 490.600 свиња. У посљедње двије деценије у Српској се биљежи смањење број фармера, а само у прошлој години то је достигло 15 одсто.

Хронично незадовољство је и у сектору мљекарства, а највећи проблем су цијене.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача, мљекара Републике Српске, каже да је потребно четири литра млијека за литар нафте. Он се залаже за укидање путарина и акциза на гориво.

Аутор: Милан Пилиповић