Мој град: Кирило Хаџић

У данашњој рубрици мој град говорили смо о игуману манастира Моштаница Кирилу Хаџићу који је рођен у селу Турјаку 14. октобра 1848. године.

Брат му је био Васо Хаџић, свештеник у Турјаку. Архимандрит је био осредњег раста, а витка стаса живих и као гар црних очију и дебелих усана. Коштуњав у лицу, увијек замишљен и сјетан. Лијепа и симпатична појава, која те привлачи и осваја.

Рукоположен је у чин јерођакона у Сарајеву од митрополита Пајсија 3. децембра.1872 године, а сутрадан у чин јеромонаха. На дан освештања обновљеног манастира Моштаница, 15. августа 1883. године произведен је у чин архимандрита, ради заслуга око обнове манастира. Освештао је цркву у Турјаку.

Као млад јеромонах, чим су почеле буне у Крајини, саставио је чету људи, и дочекао Турке на Козари 1875. године. Већ 1876. године, када је Србија објавила рат Турској, одлази са својим четницима на Дрину и код Бијељине добија одликовања и војводску сабљу.

Када је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину 1878. године, Игуман се вратио у свој манастир Моштаницу, и одмах је започео нову обнову манастирског конака и самог храма, те изградњу школе. Међутим, 1888. године оптужише га нове власти за велеиздају, те га затворише у Зеницу на 4 године.

Први Србин осуђен за велеиздају од стране Аустријских власти у Босни и Херцеговини био је игуман Кирило. Он је често јавно бесједио и иступао против нове власти. “Ми се с Турцима крварили и тукли, а ви Швабови дођосте преваром на готово. Кукавице сте и ви и ваши господари.“

У затвору у Зеници је оболио од туберкулозе, те је митрополит Георгије Николајевић издејствовао да игуман буде ослобођен, али под условом да се у манастир Моштаницу не смије вратити. Болесни игуман Кирило одлази у манастир  Папраћу, гдје је 1892. године постављен за старјешину манастира. Архимандрит Кирил је 1893. године поставио патос од камених плоча у храму. Затим, купио је имање и засадио манастирски виноград. 

 У овом манастиру је умро 9. априла 1894. године у својој 46-ој години живота.

Д. Јанковић