Мој град: Почеци и развој културно-забавног живота у Градишци
О културно- забавном животу до друге половине XIX вијека нема се шта рећи. На то упућује и запис аустроугарског капетана Миленковића, који је 1856. године посјетио Градишку. Он у свом запису, између осталог, констатује: „Људи се задовољавају у усамљеним животом у породичном кругу, а провод на јавним мјестима и задовољство разонодом су потпуно непознати“.
Оснивањем пјевачких друштава у Градишци крајем XIX и почетком XX вијека почиње организовани музички живот у граду. Све је више појединаца који су знали, као и оних који су учили свирати. То је знатно утицало на оснивање различитих музичких састава, нарочито од стране ђака и студената који су се школовали у другим срединама, а преко љетног распуста борлавили у Градишци.
Почела су се оснивати, поред културно- просвјетних друштава, основаних од 1900. до 1904. године, Српског просвјетног и културног друштва Просвјета, хрватског Напретка и муслиманског Гајрета и пјевачка друштва као и други облици културног и забавног живота. Прво српско пјевачко друштво са називом Бранко основао је први учитељ градишке Прве државне основне школе Милош Костић. Затим је основано хрватско пјевачко друштво Посавац, те у оквиру муслиманског друштва Гајрет- Пјевачки збор. Поред ових пјевачких друштава у селима су постојале подружнице Сеоског кола, а било је и свирачких група.
Српско пјевачко друштво Бранко било је мјешовито и доста бројно. Наступало је често на разним манифестацијама, па и гимназијским приредбама у Градишци. Гостовало је и у другим срединама и било је у то вријеме веома познато.
Бројно је било и хрватско пјевачко друштво Посавац, које је такође било мјешовито. Иамло је и свој простор. дом. Поред Градишке наступали су и у другим мјестима. Друштво Посавац имало је и Женски тамбурашки оркестар. Постојало је и мушко тамбурашко друштво у коме су свирали тада познати свирачи Алија Мујаџић и Милес Васић.
У Горњим Подградцима између два рата постојало је и Радничко тамбурашко друштво.
Поред наведених пјевачких и тамбурашких друштава постојале су и мање познате музичке дружине у граду и на селу.
Двадесетих година XX вијека, директор Ниже реалне гимназије др Никола Ћорић основао је Мјешовити пјевачки хор којим је и дириговао. Пјевачка друштва и градски хор имали су доста чланова и дали знатан допринос музичком животу не само у Градишци, него и у другим срединама. Друштва су престала са радом када је почео рат 1941. године.
Прво организобано школовање музичких талената почело је 1934. године отварањем Музичке школе у оквиру Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“. Школа је радила у просторијама Просвјетиног ђачког дома.
Школа је била подијељена на виолинску и клавирску класу. Први јавни наступ ученика ове школе одржан је у фебруару 1935. године. Била је то тада једина Просвјетина музичка школа у БиХ. Било је покушаја да се овакве школе оснују и у другим мјестима, али је примјер Градишке остао усамљен. Према подацима из 1937. године у њој је било 14 ученица и три ученика, а наставу су изводила два учитеља музике. Школа је радила до 1941. године.