Мој отац је пуцао на Анту Павелића: Свједочење Марије Јововић, српске књижевнице из Аргентине (ФОТО)

„Благоје Јововић, српски херој у вучијој јазбини“ наслов је књиге коју је Благојева кћерка Марија, књижевница и професорица из Аргентине, недавно промовисала у Републици Српској.

Књига свједочи о атентату на усташког поглавника Анту Павелића, који се догодио на дан злогласне НДХ, 10. априла 1957. године и који је деценијама био обавијен велом тајне.

Овај догађај је обиљежио судбину Марије де лос Ангелес Јововић, јер је на Павелића пуцао управо њен отац.

Мој отац је био херој, борац против фашизма, личност важна за српску и свјетску историју – рекла је Марија за Српскаинфо, када је, недавно, дошла из далеке Аргентине и посјетила Србац и Градишку.

– Дуго сам путовала, уложила велику енергију и снагу да бих овдје дошла и нисам пожалила. Ово су за мене посебни тренуци. Никад нисам била овако близу Старој Градишки и Јасеновцу, мјестима у којима је, у усташким логорима, страдало на хиљаде мојих сународника – каже Марија, док шета обалом Саве у Градишки, гледајући преко ријеке ка зидинама некадашњег логора.

О патњама заточеника, већином Срба, много пута јој је причао њен отац Благоје.

– Његова борба је заправо освета за та страшна мучења, за усташка злодјела – каже Марија

Истиче да је у својој књизи написала истину о свом оцу, јер само тако људи из цијелог свијета, антифашисти, могу да схвате да је постојао велики српски херој Благоје Јововић.

– Он је много радио у Аргентини, да би у тој земљи схватили истину о рату у тадашњој Југославији. Велику храброст он је имао. У томе га слиједим и борим се за истину о њему – каже Марија.

Њен отац, Благоје Јововић, атентатор на поглавника НДХ, рођен је 1922. године у селу Косић код Даниловграда.

Послије школовања у родном мјесту, похађао је Војну подофицирску школу у Билећи. Одатле је прекомандован у Струмицу да брани границу од Њемачке. Пуцао је, самовољно на Нијемце и за то добио одликовање. Послије кратког ратовања упутио се у родни крај у село Косић.

Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италије. Тада је изабран за командира Косићког партизанског одреда и са њим учествовао у борбама на Пљевљима.

Када је добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да својим одредом крене у напад на Бају Станишића, који се под Острогом дигао на оружје, јер је сазнао да комунисти убијају политичке неистомишљенике, Благоје се повукао са дужности командира и одбио да учествује у братоубилачкој борби.

Прешао је у четнике код пуковника Баје Станишића који му је прије рата био претпостављени у школи за подофицире у Билећи.

Ово су само неки од детаље из узбудљиве биографије њеног оца, које Марија наводи у својој књизи.

Године 1943. Благоје је премјештен у штаб поморског официра и новог команданта Бјелопавлићке војно-четничке бригаде, капетана Јакова Јововића, и постављен за водника у штапској чети.

Године 1944. године, Благоје је емигрирао у Италију. У тој земљи боравио је у избјегличким логорима. Послије рата, из Ђенове, отишао је у Аргентину. Тада је имао само 24 године.

У овој земљи Благоје Јововић радио је многе послове али није заборавио своје патриотске дужности. Јевреји су га обавијестили да злогласни злочинац Анте Павелић ту борави и да га чувају. Тада је Благоје дошао на идеју да пронађе Павелића и да изврши атентат на њега.

Била је сриједа, 10. априла 1957. године. Шеснаест година од формирања геноцидне творевине Независне Државе Хрватске, њен поглавнк Анте Павелић, шетао се у вечерњим сатима предграђем Ломас де Паламор у Буенос Ајресу.

У 21 час, када се у мрачној улици Санчез зачуло пет хитаца из пиштоља, многи су потрчали да сазнају шта се догодило. Атентатор је са два метка тешко ранио Павелића, који је двије и по године касније преминуо у Шпанији. Дотрчала је и полиција али, и у локви крви затекла Павелића, који је у Аргентини живио под лажним именом. Атентатора нису пронашли. Побјегао је. Тада као ни много година касније, није разоткривено ко је био мистериозни атентатор.

Нагађало се да је југословенска УДБА наручила убиство, ковале се разне теорије. Тврдило се да иза атентата не стоји Јосип Броз Тито, него Слободан Пенезић Крцун и Милан Стојадиновић.

Атентат на Павелића пао је у заборав, али пред крај бурног 20. вијека, Благоје Јововић се након 55 година вратио из Аргентине у отаџбину и 1999. у Манастиру Острог признао митрополиту Амфилохију да је он пуцао у Анту Павелића.

Убрзо потом сазнало се за овај Јововићев подвиг. До тада, ништа о Благојином атентату на Павелића нису знали ни његова супруга Глади Анхела Мико, кћерке Јадранка, Марија и Гаврила Карина као и брат Гаврило Александар. Нико. Исте године посјетио је своје родно село Косић и гробље својих предака.

– Наша породица, моја мајка, брат и сестре су разумјели Благоја, његову борбу и његов живот. Мој отац је херој и ту нема више шта додавати нити образлагати. Он је нас научио, још док смо били дјеца, ко су биле усташе, показивао нам је документе, фотографије измасакриране српске дјеце. То је ушло у моје срце, та истина из Јасеновца. Зато је непотребно, било шта додатно објашњавати – сматра Благојева кћерка.

Она је у бившу Југославију први пут дошла 1991. године, пред рат.

– Боравила сам, тада овдје три и по мјесеца, у Београду, Подгорици, Даниловграду… Књигу сам писала три године. Много сам читала, сакупила све што се писало и знало о моме оцу. Обрадила сам сваки детаљ његовог живота. Хтјела сам написати истину о моме оцу, његовом поријеклу, карактеру, његовој борби, о нашој породици – каже Марија.

На промоцију књиге „Благоје Јововић – српски херој у вучијој јазбини“ у Даниловграду дошли су многи да сазнају шта је Марија написала у књизи али и да је виде, упознају, да с њом разговарају.

Ко и сви Јововићи, ма гђе живјели, и Марија де лос Ангелес Јововић, поштује историју и они жели да се прича о ономе што се некад дешавало. Зато припрема још једну књигу, која ће се позабавити дешавањима из прошлог вијека.

– Постоји и много докумената о атентату на Павелића у архивама у Буенос Аиресу, који су ми доступни и ја сада припремам посебну књигу о тој теми – каже Марија.

Присјећајући се свог оца, она подсјећа да је Благоје тешко поднио бомбардове Србије и Црне Горе, од стране НАТО пакта.

– То је за њега било болно, претешко. Преминуо је 2. јуна 1999. године у Росарију, недуго након почетка бомбардовања и неколико мјесеци послије посјете родном крају, манастиру Острог, Црној Гори и Србији – каже Марија.

Благојева супруга, његова велика љубав из младости, а Маријина мајка, Глади Анхела Мико, преминула је у фебруар ове године.

Данас Марија де лос Ангелес Јововић своје родитеље описује као добре људе, брижљиве и пуне љубави за породицу.

Благоја је више од пола вијека живио у Аргентини, био је добар човјек, брижан отац и супруг. Вриједно је радио, и доста стекао. Имао је свој хотел и многе друге некретнине.

Али, уз посао и бригу о имању и породици, стално су га пратиле мисли о правди и освети.

– Отац је дуго носио у себи идеју о убиству Анте Павелића, о освети за мученике Јасеновца и успио да са неколико блиских и повјерљивих сарадника, оданих истој идеји, то и оствари – каже његова кћерка.

Истина након пола вијека
Милош Милинчић, професор и књижевник из Српца каже да је сваког поштовања вриједна чињеница да је Марија, ове године прешла дуг пут да би стигла у завичај свога оца, у српске крајеве, у мјеста о којима је он причао и која су одредила његов живот.

– Ауторка је овом књигом сачувала сјећање на Благоја Јововића, свог оца, и ширу јавност упознала са његовом личношћу, његовим животом и великим патриотизмом. А истина је била непозната више од пола вијека – каже Милинчић.

Додаје да је ауторка у књизи описала Благојев морални и патриотски карактер и објаснила мотиве који су га навели изврши атентат.

– Младић који је дошао из далеке земље, који је својом пушком бранио своју земљу од нациста, није заборавио никога од оних који су у тој борби изгубили живот. Благоје Јововић није био терориста, није био плаћени убица, или агент Удбе. Он је велики јунак и велики српски херој – рекао је Милинчић за Српскаинфо.

Књижевна биографија
Марија де лос Ангелес Јововић је књижевница и професорица визуелне уметности, предавач на предмету друштвених наука „Грађански проблеми у савременој Аргентини“. Објавила је неколико књига. Међу најзапаженијим су поезија „Благословена земља“, „Држим се папира“, „Хроника савременог друштва“, роман „Владимир Арсеновић, необичан човек“, роман „Зид, кожа и жалост“, мемоари „Пут до сусрета“… Марија је учесница међународних фестивала поезије и књижевних скупова. Заступљена је у више од десет антологија поезије, прозе и кратке приче. Награђена је на конкурсима за приповијетку „Иза Иванових сенки“ и кратку причу „Францускиња“. Њена литература о школсктву је дио обавезног градива за ученике и наставнике у школама у Аргентини.

Почаст страдалницима
– Много тога сам чула и прочитала о зверствима које су усташе чиниле у Јасеновцу. Али, тек сада, када сам овдје, гдје је народ пострадао, схватам те ријечи – каже Марија Јововић, која је Поткозарје посјетила у дане кад се обиљежава годишњица пробоја јасеновачких логораша.

Српско – аргентинска књижевница је посјетила је и Завичајни музеј у Градишки, на којем је исписана бројка од 5415 дјеце убијене у усташким логорима.

Како је обећала, ускоро ће поново доћи у Републику Српску и планира да посјети Спемн комплекс Доња Градина, како би одала почаст страдалницима.

Извор: Милан Пилиповић / srpskainfo.com