На подручју Градишке нема регистрованих случајева мишје грознице

На подручју Градишке нема регистрованих случајева мишје грознице, потврђено је у Хигијенско-епидемиолошкој служби Дома здравља Градишка. Претходних дана у Републици Српској регистровано је пет случајева мишје грознице, док је једна млађа особа преминула.

Епидемиолог, директор Дома здравља Градишка,  Слађана Тепавац, рекла је да се  хеморагијска грозница с бубрежним синдромом, познатија као “мишја грозница “јавља  спорадично и да се сваке године на подручју Градишке региструју један или два случаја заразе. Она је навела да је бројност глодара у овом периоду повећана и да је ситуација под контролом.

Тепавац је појаснила да је мишја грозница акутна зооноза коју изазивају хантавируси, а резервоар заразе су дивљи мишолики глодари код којих вируси не доводе до појаве симптома.“Човјек се зарази када удише аеросол у којем има излучевина глодара, путем оштећене коже или додиром слузнице носа, уста или очију прљавим рукама, као и конзумирањем хране и воде која је заражена“, рекла је Тепавац.

Из свега поменутог лако је закључити да се мишјом грозницом најчешће заразе шумски радници, пољопривредници, излетници, ловци, планинари али и особе које раде у подрумским просторијама, таванима, односно мјестима која могу бити потенцијална станишта глодара. Након заразе симптоми се могу јавити у временском периоду од једне до чак осам недјеља, а најчешћи су повишена тјелесна температура, грозница, главобоља, болови у стомаку, мучнина. У најтежим случајевима долази до затајења функције бубрега, а понекад и до крварења појединих органа што води стању шока.

Мјере превенције предвиђају систематску јесењу и прољећну дератизацију која је обавезна према Закону о заштити  становништва од заразних болести али и друге мјере које препоруче стручна лица.

С.Видовић.