На Видовдан 1911. соколски слет у Градишци (ФОТО)
28. јуна 1911. године у Градишци је одржан први слет здружених побратима и сокола. Био је то први слет на подручју Аустро-Угарске монархије.
На слету је поред сокола учествовало 600 побратима из градишког среза. Поворка је продефиловала у четворним редовима градишким улицама под својим друштвеним заставама. Слет је привукао велике масе народа не само из босанско-градишког среза, него и из срезова сусједне Славоније.
На слету је присуствовао старешина др. Војислав Бесаровић из соколске жупе Сарајево. Као гости били су присутни Живојин Дачић испред Народне Одбране, др. Милош Поповић испред Савеза Трезвености, гуслар Петар Перуновић, др. Андрија Штампар испред антиалкохолних друштава из Хрватске и Славоније и велики број интелектуалаца и студентске омладине из Босне и сусједне Славоније.
Сјећање на градишке соколове и први слет живи у архиви Алена Мешића, предсједника Удружења колекционара и љубитеља историје “Денариус”. У својој колекцији Ален има и соколску капу коју је купио на сајму у Београду од унука једног сокола који је учествовао на слету у Градишци те 1911. године.
О важности постојања сокола говори и чињеница да је Културно друштво „Просвета” од свог оснивања 1902. увијек нарочиту пажњу показивало према српским соколима. Помагало је новчано соколска друштва, слало предњаке на соколски течај у Праг и омогућавало набавку гимнастичких справа. Соколи су заједно са Побратимима од 1910. покушавали да у Аустро-Угарској монархији оснују своја сеоска друштва. Први пододбор Побратимства основан је у селу Разбоју код Босанске Градишке 1909. Покрет није ишао даље од пропаганде против алкохола и васпитања у том правцу. У исто време био је основан Српски соко у Босанској Градишци, а за његовог предсједника је изабран Тихомир Суботић.
Вођство Српског сокола у Босанској Градишци дошло је прво на мисао да се соколство пресади у широке народне слојеве помоћу Побратимства. Владимир Малић био је послат у Сарајево да код Главног одбора Побратимства и Соколске жупе изложи приједлог о сарадњи и добије пристанак за заједничку сарадњу сокола и побратима. Приједлог је био прихваћен. Комисија у којој су били др. Војислав Бесаровић, Јово Поповић, инж. Мика Благојевић, Милош Ђуран, Јово Пешут, Коста Јефтић и Владимир Малић саобразила је правила Побратимства сарадњи са соколима.
Побратимство је са својом идејом антиалкохолизма, гдје је сваки члан морао потписати завијет и дати часну ријеч да неће пити, помогло да се створи организација у широким масама. Чланови Побратимства у договору са соколима, морали су да раде на хигијенском и физичком подизању својих чланова и то гимнастичким вежбама. Основани су соколи-побратими по селима. Основан је пододбор Побратимства у Градишци и већина чланова српског сокола завијетовала се да неће пити и ступила је у редове побратима, да би стекли морално право да идеју антиалкохолизма пропагирају у народу.
Фото Ален Мешић
Г.Влаинић