Неискориштени туристички потенцијали у крајишким мјестима: Хвале се природним љепотама, а БАЦАЈУ СМЕЋЕ У РИЈЕКЕ (ФОТО)

У западном дијелу Републике Српске, природа је, као ријетко гдје, веома дарежљива по својим љепотама, али оне ни приближно нису искориштене, првенствено због немара становништва и изостанка осмишљених туристичких програма.

На рекламним страницама туристичких организација градова и општина, много је репортажа и других текстова о ријекама, језерима, бањама, етно-домаћинствима, ловству, планинама, привлачним мјестима историјског и културног значаја, вјерским и другим објектима.

Међутим, на терену ситуација се увелико разликује од тврдњи које наводе у локалним срединама, а посебно туристичким организацијама.

– Наша туристичка понуда може се сврстати у најмање три различита поглавља. Генерални закључак је да је Република Српска богата земља по туристичким потенцијалима, али они, у највећем дијелу, немају профитабилни карактер. Туристичке манифестације у многим срединама су промотивног значаја финасиране из локалних буџета и новцем спонзора – сагласно је више саговорника Српскаинфо.

Они посебно упозоравају на проблем немарног односа према природи, нарочито ријекама које би могле и требало да буду велики извор зараде од туризма, али то овдје није случај.

Одборник у србачкој Скупштини општине Желимир Урић из Бардаче, запуштеног туристичког подручја које је давно стекло статус свјетске природне баштине са великим бројем ријетких рибљих врста, те стаништем птица, послао нам је фотографије о дивљим депонијама на обалама Врбаса и Саве.

– Србац је градић са одличним географским положајем и туристичким потенцијалом, али је, нажалост, запуштен. Најатрактивније локације су постале највеће дивље депоније. Посебно брину гомиле смећа и грађевинског отпада на десној обали Врбаса, 700 метара од ушћа у Саву. То је само 500 метара од центра Српца – наводи Урић.

Овај активиста и борац за очување приороде у своме крају упозорава и на сталну девастацију Бардаче.

– И у Бардачи, на неколико мјеста су дивље депоније. Тим поводом постављао сам више пута одборничка питања, али до значајније реакције није дошло, осим постављања видео надзора на прилазима једној од депонија смећа, али то није имало битнији утицај. Чуди ме да толики проблем остаје незапажен. Вјероватно се у општини надају да ће поплава однијети смеће неком другом, а наше природне љепоте, опет природним путем, бити очишћене – закључио је Урић.

Сличан проблем годинама представљају и мајдани у Лијевчу, мада је дио, заслугом градске управе из Градишке, очишћен и уређен.

За похвали су и активности Туристичке организације, школа и других јавних установа у Градишки које, заједно са удружењима грађана, веома темељито осмишљавају своје туристичке потенцијале.

Они овог прољећа, поред осталог, уређују савску обалу, градске паркове, бициклистичке стазе, граде планинске објекте, афирмишу етно и вјерски туризам…

Валентина Перић, директор Туристичке организације Градишка сматра ову дјелатност веома перспективном.

– У Градишки стварамо све бољу туристучку понуду, а услов свему је комунална инфаструктура и подизање свијести код становништва, нарочито код младих, о потреби очувања животне средине – сматра Валентина Перић.

Она је најавила неколико програма који традиционално овде привлаче велики број туриста.

Српскаинфо / М.Пилиповић