Ни мањег мјеста, ни богатије историје: Добрљин, насеље на Уни, жељезничка раскрсница и духовни свјетионик (ФОТО)

У Добрљину, насељу богате историје, трагичне и бурне прошлости, на раскрсници важних жељезничких праваца, једној од највећих мјесних заједница општине Нови Град, мјештани свједоче о снажном духовном животу, темељима индустрије, првој електрани, електрификацији у периоду Краљевине Југославије али и трагичним, ратним догађајима.

Раденко Радић, предсједник Мјесне заједнице Добрљин, казао је за Српскаинфо да овдје има више од хиљаду становника. Економска ситуација, слична је већини насеља у овом дијелу Републике Српске.

– Привредна слика је солидна, за наше услове. Имамо предузеће које се бави текстилом и запошљава већи дио жена. Дио становника ради у трговинама, на жељезници, бави се пољопривредом или путује на посао у оближњи Нови Град, којем територијално припадамо – каже Радић, стављајући у фокус и спорт, понајвише фудбал по којем је ово насеље, на десној обали Уне, удаљено 15 километара од Новог Града и исто толико од Костајнице, познато од давнина. Први пут се помиње у 13. вијеку.

Утакмица под 800 сијалица

– Важну улогу и нашој средини има и ФК Славен, основан 1926. године. У Добрљину је одиграна прва ноћна фудбалска утакмица 1935. у Краљевини Југославији, која је одржана испод 800 сијалица. Играли су Славен и Костајница (2-1). Такође, на подручју наше Мјесне заједнице дјелује и ФК „Пламен“ Горње Водичево који се, такође такмичи у Регионалној лиги РС, група запад – појаснио нам је Радић, сегменте друштвеног интересовања већине становника у Добрљину.

Назив мјеста се доводи у везу са жељезничким раскршћем. Предсједник МЗ Добрљин, такође подсјећа, да се некада говорило, да се одавде пругом може стићи до Берлина. Тако се говорило, Доберлин, Доберлин што је временом преиначено у Добрљин.

– Вјерујемо да ће ускоро заживјети жељезнички саобраћај од Сарајева до Загреба, преко Добрљина, што ће нашем мјесту битно допринијети да се економски развија. Напредак је жеља и опредјељење свих нас, одлучних да овдје живимо јер, нигдје за нас није боље него у овом лијепом мјесту поред Уне – предусретљив је наш саговорник, истовремено одлучан да свакога увјери у значај и љепоте Добрљина.

Пруга Бањалука – Добрљин изграђена је 1872. године. Десет година касније спојена је са западним жељезницама. Овдје је 1892. године изграђена и пилана, у то вријеме највећа на Балкану. Исте године, у Добрљину је изграђена термоелектрана, снабдијевана угљем из рудника Љешљани, подсјећа Милан Вуковић из Добрљина, иначе одборник у Скупштини општине Нови Град.

И Вуковић је веома привржен мјесном фудбалском клубу, којег наши саговорници, без обзира на друге теме, стављају у контекст прошлог али и садашњег периода.

– Овдје је 1935. одиграна фудбалска утакмица под рефлекторима, што је представљало најаву новог доба. ФК „Славен“ је 1938. године био првак Хрватске бановине. У то вријеме у насељу су постојали струја и телефони. Ратови и окупатори су Добрљин зауставили на развојном путу.

Садашња иницијатива за изградњу контејнерског терминала и стављања пруге у функцију региона и неколико држава, за нас, за садашњу генерацију је нови и велики изазов – сматра Вуковић, веома посвећен напретку свога мјеста, у многим сферама живота. А историја је овдје веома богата, она превазилази величину мјеста у садашње вријеме.

Пруга изграђена 1872. године

Након посјете Европи, записали су историчари, турски султан Абдул Азиз је донио одлуку о градњи жељезничке пруге која би повезивала Цариград са Бечом.

У пролеће 1871. године започела је изградња пруге од Добрљина до Бање Луке и пуштена је у саобраћај крајем децембра 1872. године. Била је то пруга нормалног колосека, у дужини од 101,6 километара. На прузи је изграђено 13 мостова, од којих су два жељезна. У ложионици у Бањој Луци било је пет локомотива. Двије су израђене у фабрици Ханомаг у Хановеру у Њемачкој а три у фабрици Тубизе у Белгији.

Саобраћај на прузи Бања Лука — Добрљин обустављен је 14. новембра 1875. године због недовољног броја путника и робе. Слично се догодило и након последњег рата.

Послије Берлинског конгреса 1878. године Босна и Херцеговина долази под власт Аустро-угарске монархије. Пруга је поправљена а саобраћај од Бање Луке до Приједора успостављен је 1. децембра 1878. године, а до Добрљина 24. марта 1879. године.

Пруга је добила назив „Царска и краљевска војна жалезница Бања Лука – Добрљин“. Осим за потребе војске, жељезница је била доступна и за цивилно становништво. Тада су изграђене и нове станичне зграде, као и магацини и магацинске утоварно – истоварне рампе.

У Добрљину се данас налази жељезничка станица на линији Жељезница Републике Српске. Станица располаже са робном благајном и утоварном рампом.

Трагична прошлост Добрљина

Добрљин је једна од најстаријих парохија у општини Нови Град, испричао нам је јереј Ненад Радуловић. Овдје је црквени живот присутан од давнина. Парохијска црква изграђена је прије 130 година. Претходно је на истом мјесту постојала дрвена црква.

Најпознатији свештеник био је протојереј Алекса Поповић, који је након усташких мучења, пострадао. Тјерали су га да поруши споменик краља Петра И који је он са народом подигао, говорећу му: „Хајде, прото, одби нос свом краљу“. Неко време био је у Костајници, затим је отјеран у Копривницу на принудан рад а одатле у полицијски затвор у Загребу. Умро је, послије депортације, у Београду 6. децембра 1944. године.

-Ова парохија је пострадала у Другом свјетском рату, велики дио становништва је убијен. Осим Добрљина догодило се то у Водичеву, Прусцима, Куљанима и другим мјестима. Дуго је потом, парохија била пуста, а подручје су опслуживали свештеници из Костајнице. Тек након отаџбинског рата, 1996. године, обновљен је парохијски живот – описује јереј Радуловић трагичну прошлост Добрљина.

Он је овдје, наслиједио протојереја Ненада Томића, који је послије паузе од 70 година, први свештеник у овом мјесту.

-Протојереј Томић је учинио велика дјела за ову парохију. Током његовог службовања обновљен је парохијски дом, враћен је СПЦ, обновљена је црква посвећена Светом Јовану Крститељу у Прусцима. Иначе, парохијски храм је посвећен Преносу моштију Светог оца Николаја. Изградња садашње цркве почела је1903. године, како би замијенила дотадашњу црвку брвнару. Црквено звоно, које се урушило током недавног земљотреса, постављено је 1920. године – подсјећа протојереј Радуловић.

У насељу се налази обновљени споменик посвећен краљу Петру И Карађорђевићу. Споменик је подигнут 1924. у облику бисте са натписом „Краљ Петар И Карађорђевић“. Налази се у дворишту парохијског дома. Срушиле су га усташе у априлу 1941. године.

Становништво

У Добрљину је 1948. године било 2 492 становника а према попису 2013. године евидентирано је 858. становника. Њихов број је, према процјенама у МЗ благо порастао достигавши бројку од хиљаду. У Другом свјетском рату убијено 255 мјештана, 173 партизанска борца и 246 дјеце узраста до 13 година, 29 бораца погинуло је у вријеме последњег рата, као и шест цивилних жртава, четворо дјеце и двије жене.

-Овдје се сада навелико обнавља духовни живот. Тако је у цијелом Поткозарју. Нашу парохију чине Добрљин, Горње и Доње Водичево, Куљани, Прусци и Велика Жуљевица – прича Радуловић о садашњем времену, наглашавајући проблем сталног смањења броја становника.

-Годишње у просјеку имамо 50 сахрана. По црквеној рачуници, током последњих десет година, умрло је 500 становника у добрљинској парохији. Супротно томе је мали број рођења односно вјенчања и крштења. Охрабрује чињеница да немамо наглашен одлив, одлазак младог становништва одавдје – појаснио је протојереј Радуловић.

Међу младим брачним паровима, који примјером нуде оптимизам су Коса и Душко Зец. Они живе у Добрљину а запослени су у Центру за културу у Новом Граду.

– Овдје нам је најљепше. Не помишљамо на одлазак, било куда. Ово је наша прва, заједничка, брачна јесен у Добрљину. Око нас је зрело воће, јабуке нам висе изнад глава. У башти имамо довољно здравог поврћа. Наша средина је лијепо мјесто за живот, природа има изузетне чари а нас двоје смо овдје срећни – похвалили су се Коса и Душко.

У Основној школи у Добрљину има 118 ученика, што се овдје ипак сматра повољним, мада их је некада било много. Школи не пријети гашење а међу саговорницима Српскаинфо, као што је млади брачни пар Зец, влада оптимизам у будућност овог мјеста.

Између осталих, школу су похађали, Младен Ољача, Драган Колунџија, Здравко Згоњанин, Драган Раниловић и други. Добрљин и околину, заставама је украсио а путоказима означио пензионер Зоран Брдар, што представља такође особеност и иницијативе становника који живе у овом мјесту.

Аутор: Милан Пилиповић