Нијемци, индустрија и штрајкови: Бурна прошлост Горњих Подградаца (ФОТО)

Интензивни друштвени живот у минулом вијеку, нарочито између два свјетска рата, на подручју Горњих Подградаца, био је буран и интензиван. Пиланом су управљали Нијемци, запошљавано локално становништво а производи жељезницом отпремани у Њемачку и Аустрију.

Ово мјесто тада је имало статус општине у оквиру Среза Босанска Градишка. Према попису становништва из 1931. године, у Општини Горњи Подградци било је 7.032 особе, четири пута више него сада.

Услови рада, и тада били су тешки а радници незадовољни статусом и платама. Институт за историју радничког покрета Сарајево, објавио је извјештај о штрајку пиланских радника.

У Горњим Подграцима код Босанске Градишке од 4. до 18. октобра 1920. године и послије вођен је штрајк пиланских радника и жељезничког особља Првог југословенског дионичког друштва. Основни раднички захтјеви су повећање плата.

На првим преговорима између директора друштва и радничких повјереника, представници радника су одбили понуду директора за повећање плата за стотину одсто. Након овог неуспјеха, директор Бункер се прогласом обраћа директно радницима како би заобишао и омаловажио њихову организацију, односно како би поцијепао раднике и прошао са што мање уступака.

У његовом прогласу се каже да су раднички повјереници прекорачили дјелокруг свог рада одвраћајући раднике од посла, чиме су по његовом мишљењу, учинили кажњиви чин и да је спреман са сваким појединачно преговарати око плате и других радних услова.

Од онога што су захтијевали раднички повјереници, једино признаје осмосатно радно вријеме и плаћање прековременог рада, а сагласан је и са захтјевом да се радницима да једна просторија за раднички дом.

Иначе, Горњи Подградци први пут се помињу 1334. године.

Крајем турског периода, 1855. године, овдје је на водени погон прорадила пилана која је потпуни процват доживјела за вријеме Аустроугарског периода. Запошљавала је раднике из читаве монархије. Тиме се повећавао број становника а насеље се територијално проширило.

Горњи Подградци у то вријеме постали су општина у оквиру босанскоградишког среза који је припадао округу Бањалука.

Макадамски пут између Подградаца и Градишке изграђен је 1888. године. Почетком деветнаестог вијека, 1904. године, Подградци су добили пошту, телефонску линију и телеграф. У историји радничког покрета записано је да су Подградчани 1910. године учестовали у сељачком штрајку, оружаном отпору против Аустроугарске, којим су тражили рјешење сељачког питања.

Период краљевине Југославије

У Краљевини Југославији Горњи Подградци су наставили развој започет за вријеме Аустроугарске. Насеље је почело добијати урбане форме. Изграђени су црква, школа, раднички дом, биоскоп, спортски терени… Ови објекти изграђени су тридесетих година прошлог вијека за потребе радника и становништва.

Прво школско звоно, огласило се 1927. године. Ојачале су и привредне, просвјетне, културне, спортске и друге активности.

Забиљежено је да су фудбалери „Слоге“ 1934. године на терен истрчали са црним флором због убиства краља Александра у Марсеју, што свједочи о јаком осјећању припадности Подградчана српском народу.

У периоду краљевине, овђе је радило пет трговина, четири гостионице, више занатских радњи, међу којима меснице и пекаре.

Центар насеља био је електрифициран, а електричну енергију добијали су из пилане. Аутобуски саобраћај није био успостављен, а путници су до Градишке путовали возом у затвореном вагону којег су звали штала.

Многи Подградчани нису преживјели Други свјетски рат. Више од 1.300 их је страдало у партизанском покрету и усташким логорима.

Изовор: Милан Пилиповић / srpskainfo.com