Нико му није вјеровао, али Миле је то учинио: Травама пуни новчаник, а ево од чега прави ракију (ФОТО)

На Кордуну је Миле имао предузеће за сакупљање и прераду шумских плодова, а од тог посла није одустао ни када се преселио у Подградце код Градишке. Данас има опет има успјешан мали бизнис.

Кад је дошао у Подградце купио је посјед, изградио кућу и сада се бави сакупљањем, сушењем и складиштењем љековитог биља и гљива.

Све прода
Пласман му, каже, није проблем, јер све прода, и то по пристојним ценама. Квалитетна роба лако нађе купца.

Миле и његова супруга Нада тако у сезони дневно уберу и по стотину килограма цријемуша или медвеђег лука, којег потом сасијеку и распореде на сита у сушари.

– Овдје мјештани, рачунајући и моју супругу Наду, рођену у Подградцима, дуго нису вјеровали да се може живјети од сакупљања пужева, гљива, љековитог биља. За њих је то непознато, у ову дјелатност немају повјерења – каже Миле Божић за Српскаинфо.

У Поткозарју, каже наш саговорник, људи не схватају да је биље које ниче и расте без људског утицаја право богатство и да може бити извор солидних прихода.

Подградчани имају другачију традицију; они вјерују да ће напунити џеп у воћњацима, производећи јабуку и крушку, или гајењем пшенице и кукуруза и продајом свињског, јагњећег и телећег меса, или млијека и млијечних производа – каже Миле.

Када се доселио са Кордуна његове комшије су имале стада крава и оваца, јата кокошки, гусака и патака. Он није имао ништа од тога. Након што је направио кућу, Миле није градио штале, свињце и кокошињце, него је кренуо на Козару, у шуму, да бере љековито биље и гљиве.

– Они су се чудили мени, а ја њима. Нико никог није разумио – приповиједа Миле.

Богатство на Козари
Присјећа се како су на Кордуну, у његовом предузећу, читаве породице биле ангажоване на берби и сакупљању шумских плодова. И сви су могли да зараде, од дјеце до бака.

– Овдје има много вриједних биљака, постоји и тржиште за то, само је потребно обучити становништво да препознаје шта треба брати, а шта заобићи. Ваља савладати и поступак сушења – објашњава Миле Божић.

Још док је живио на Кордуну долазио је у завичај своје супруге, јер је имао широку мрежу за откуп биља.

– Знао сам какво богатство крију Козара и Поткозарје и управо због тога сам одлучио да се населим баш у Подградцима – објашњава Миле.

На вратима теренског возила, које Божићи возе и друмом и шумом, поред фотографија гљива исписано је Надино и Милино име и бројеви телефона.

– То је наша покретна реклама. Никакав други маркетинг нам није потребан – каже Миле.

Сезона
Његова супруга, која је, признаје, у почетку била мало сумњичава, сада је сигурна да је добро што су одлучили да се и на новом кућишту посвете баш овом послу.

– У овом дијелу Козаре има много љековитог и корисног биља. Уз гљиве, ту су и шипак, липа, зова, глог, багрем… Иако у сваком дворишту и на свакој ливади има биљака од којих се може направити добар чај или мелем, наш народ то не цијени, па чешће иду у продавницу или апотеку него у бербу – каже Нада.

И она је, као и њен супруг, сада убијеђена да је и за здравље и за егзистенцију најбоље користити оно што природа пружа. Зато су Божићи одлучили да, уз поврће, на свом имању гаје и љековито биље, како би обогатили своју понуду.

– Може се од тога лијепо живјети, здраво се хранити и дисати без сметњи. Једино је терет у ногама. Јер, ваља свуда стићи и све послове обавити како ваља и на вријеме, а то баш и није лако – признаје Нада.

Миле и Нада се припремају за сезону бербе гљива и надају се да ће она бити успјешна, као и претходних година.

– Од гљива се може лијепо зарадити. Произвео сам и ракију од гљива и по томе сам јединствен у цијелом крају – хвали се Миле.

Додаје да цријемуша, коприве, маслачка и других биљака на Козари и Поткозарју има скоро током цијеле године, али кад су печурке у питању главни посао је у прољеће.

Српскаинфо / М.Пилиповић