Нова гнијезда за роде у Бок Јанковцу

Жеља Имре (Мирка) и његове супруге Здравке Кекез Секе, да се у њиховом дворишту насели што више рода и да Бок Јанковац постане село рода, полако се остварује уз помоћ Комуналног предузећа „Градска чистоћа“ Градишка.
У Мирково и Здравкино двориште су недавно комуналци довезли шест дрвених стубова, а јуче су на укупно седам бандера поставили  металне носаче за гнијезда. Здравка каже да се њена дугогодишња жеља полако испуњава.

„Годинама смо то прижељкивали, да имамо што више гнијезда и ево жеља нам се испуњава. Подршка нам стиже из свих крајева па и далеке Њемачке гдје смо Мирко и и ја некад живјели“, истиче Здравка.
Она додаје да прижељкује да сва гнијезда буду насељена и да њој неће бити тешко све роде нахранити. Мирко сумња да ће прве године роде заузети сва гнијезда али се нада да ће се током година то догодити.
„Вјерујем да ће се догодине вратити млади и населити 3-4 гнијезда, а онда у наредним годинама њихови потомци могли би населити и остала“ каже Мирко.

Младе роде су већ почеле са дужим летовима и припремама за селидбу у топлије крајеве. Али једна млада рода по имену Давид још чека на свој први лет. Давид је рода која се излегла на бандери у њиви и прва излетјела из гнијезда, али када се хтјела вратити родитељи јој то нису дозволили. У свађи и избацивању из гнијезда родитељи су је повриједили и од тада се Мирко и Здравка брину за њу и редовно је воде доктору.

„Доктор је рекао да је рана зарасла и да је све у реду. Она би могла отићи али ако и остане нема везе, ми ћемо је хранити и бринути се о њој. Ја сам јој ставио карику на ногу па ћу је моћи препознати. Волио бих сљедеће године, ако има неко удужење орнитолога, да младе роде прстенујемо па да знамо њихов животни пут“ рекао  је Мирко који заједно са супругом Здравком роде очекују у прољеће, храни, штити од грабљиваца, лијечи повријеђене, прати сваки њихов лет, пребројава младе а крајем аугуста испраћају на пут  у топлије крајеве.
У суботу Мирку и Здравки долази унука из далеке Њемачке да упозна али и поздрави се са родама јер ће тад излијечену повређену роду пустити да полети.

Г.Влаинић