Обичаји за Божић – како се спрема чесница, ко је положајник, зашто ваља започети посао, а не спавати

Данас је Божић, дан када се слави рођење Исуса Христа – најрадоснији празник у хришћанству. У нашем народу овај празник се везује за најљепше вјерске обичаје и обреде који су се одржали до данашњих дана.

Први дан Божића је 7. јануар. На Божић ујутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и божићног славља.

Јутарња литургија

Прослава рођења Христовог почиње јутарњом Божићном литургијом која се служи у свим храмовима. Послије службе у цркви се прима нафора (освећени хљеб) и то је прво што се узима на овај празник.

Божић почиње литургијом у храмовима

Један од најважнијих обичаја је да се људи умјесто уобичајеног поздрава на данашњи дан поздрављају са „Хрстос се роди“ и отпоздрављају са „Ваистину се роди“.

Положајник

Божић не може да прође без положајника који као специјални гост долази у кућу домаћина рано ујутру. То је прва особа која крочи у кућу на Божић. Положајник долази сам или је унапред одређен зато што се сматра да ће донијети срећу породици.

Када положајник уђе, обичај је да поздрави укућане речима „Христос се роди“, а онда да приђе огњу, узме гранчицу бадњака и џара ватру уз ријечи: „Колико варница, толико здравља, колико варница, толико среће и весеља, колико варница, толико парица.“ Он може да наброји све што мисли да би домаћину било важно да му се умножи.

Верује се да ће породица захваљујући томе бити здрава и радосна током цијеле године, а обичај је да домаћини дарују положајника.

Чесница

Рано ујутро на Божић домаћица замијеси тјесто, углавном од пшеничног брашна, од којег пече погачу која се зове чесница. Припрему чеснице прате различити обичаји који су се мијењали временом. Некада се вода за тијесто у неким крајевима доносила на Божић прије свитања са извора или бунара у које се баци прегршт жита. Ову воду називали су „јаком водом“, придајући јој посебну благотворну снагу.

Чесница се мијеси рано ујутру на Божић

Уобичајено је да се у тијесто за чесницу стави новчић, који се може чувати и користити у ову сврху из године у годину, нарочито ако је од племенитог метала.

Поред тога, у чесницу се могу ставити и кукуруз, пасуљ, овас, пшеница, ораси, али и иверак од бадњака. Некада су у чесницу стављани чак и део јарма и парче кућног прага. Ови обичаји могу се разликовати у неким дијеловима земље. Чесница се одозго боде гранчицом бадњака и има улогу славског колача на Божић.

Када сви стану за сто, након молитве приступа се ломљењу чеснице. Домаћин са једним чланом породице окреће чесницу три пута с лијева на десно, а затим укућани ломе чесницу међу собом пазећи да не отпадне ниједна мрва.

Онај ко добије дио чеснице у којој је новчић, по народном вјеровању, биће срећан и успјешан током читаве године.

У неким дијеловима три комада чеснице оставе се са стране: један за одсутне укућане (ако их има), други за путника намјерника, а трећи за полазника, док се остатак поједе током ручка.

Божићна трпеза

Припреме за Божић започеле су прије 40 дана Божићним постом, прочишћењем духа и тијела. Данас је први дан када се једе мрсна храна, а божићни ручак традиционално је најсвечанији ручак у току цијеле године.

Божићна трпеза према обичајима је обилна и берићетна, јер се вјерује да ће због тога и читава година бити таква.

Храна не би требало да се односи са стола наредна три дана, а након поста за Божић се једе месо углавном прасетина или јагњетина.

Некада се храна за божићну трпезу припремала дужи временски период и она је симбол заједништва и породице која се окупља око трпезе.

Данас ваља почети посао, не треба дремати

Према народном вјеровању, данас ваља од сваког посла нешто започети, да би до сљедећег Божића све ишло од руке. Не спава се, да се не би дријемало цијеле године.

На данашњи дан не ваља да буде свађа и расправа, а посвађани треба да се помире. Празник се проводи у кругу породице, не иде се у туђе куће.