Обнова историјских знаменитости у Градишци: Васкрсава Српска варош на вратима Републике (ФОТО)
Градска управа Градишка уз помоћ Владе Републике Српске и Србије, одлучна је да обнови више старих зграда, тргова и других објеката који су у вријеме Краљевине Југославије чинили знамениту Српску варош.
Ријеч је пројекту “Србија Српска”, подијељеном у три фазе, укупне вриједности 3,2 милиона КМ. Планирана је обнова Српске вароши са шеталиштем, угоститељским и другим садржајима. То ће бити наша мала Скадарлија, појаснио је градски менаџер Бојан Вујиновић. Он наглашава да је сачувано 70 одсто фасада и зграда из доба Српске вароши, што је веома добро за овај пројекат.
У склопу Српске Вароши, предвиђено је формирање два трга, Петра I Карађорђевића и Митрополита Ђорђа Николајевића.
Овај дио града, са Српском православном црквом у средини, изграђеном 1866. године, представља јединствен траг у времену, с краја 19. и почетка 20 вијека. Развој Вароши на Сави, сматра историчар Бојан Вујчић, почиње изградњом царског друма Градишка – Бањалука, у периоду наглог уздизања трговачког слоја и његове блиске сарадње са црквом.
То је вријеме буђења националне свијести и просвјетитељске мисије. Ова интензивна сарадња доводи до оснивања школа унутар Српске вароши, али и ван ње, што се значајно рефлектује на образовање дјеце и омладине, али и ширење видика грађанског слоја и грађанских породица.
У то вријеме, притиска и тешког живота наше цркве, каже Гојко Слијепчевић, архијерејски намјесник у Градишки, митрополит Георгије Николајевић је начинио велико дјело и личну уштеђевину утрошио за градњу Српске црквеношколске општине која је завршена 1894. године.
– Заслугом Цркве и Градске управе, великим залагањем Завичајног музеја, исправили смо историјску неправду према задужбинару, обновили натпис скривен више од 70 година – рекао је за Српскаинфо намјесник Гојко Слијепчевић. У близини је такође задужбина Стојке и Ђорђа Ковачевића, који су прије стотину година, како рече професорка Радана Станишљевић, своме граду оставили споменик, не за себе него за оне који су хтјели да уче, а нису имали услова.
– Ковачевићи су зграду, под чијим сводом је некада био дом за ратну сирочад, а сада „Просвета“, Народна библиотека и Црвени крст, намијенили дјеци са села која су овдје становала, и школовала се. Сада је то симбол даривања и бриге за генерације спремне да уче, вреднују и памте своје доброчинитеље – подсјећа професорка Станишљевић, увјерена да су Стојка и Ђорђо показали велико срце и хумано лице, које се и сада препознаје, много година послије њихове смрти.
– Тражећи траг у времену, враћајући се великим, али несигурним кораком уназад, у потрази за писаним траговима о томе шта су наши преци оставили култури нашег града, а ми због брзог хода нисмо ни примјећивали, докучујемо грандиозна дјела. Овдје је постојала плејада племенитих људи који су живот обиљежили задужбинама, легатима, успоменама… – казала је професорка Станишљевић, подсјетивши да су прије стотину година, трговци, професори, родољуби, образовани и имућни Градишчани у неочекиваном, али снажном замаху између два свјетска рата, завјештали овом граду стубове на којима и сада почива.
Соколски дом у Градишки такође је припадао Српској вароши. Академик и историчар умјетности Гојко Суботић, поријеклом из Градишке каже да је овај објекат, изграђен тридесетих година прошлог вијека, и да је био окупљалиште младих који су развијали духовне вриједности, с наглашеном просвјетитељском мисијом. Постојали су надалеко чувени соколски слетови темељени на вриједностима задужбинарства, хуманизма и солидарности. Иначе, Соколски дом грађен је добровољним прилозима мјештана.
Српска интелигенција
Тадашњу српску интелигенцију у Српској вароши чиниле су породице Чубриловић, Видовић, Суботић, Малић, Брковић, Давидовић, те многе друге. Из Српске Вароши у Градишки потичу Стака, Васо, Вељко, Бранко и Јово Чубриловић, Васо Видовић, Љубица Стефановић Лазић, прото Душан Суботић , др Јово, Симо и Владимир Малић, Митрополит Дионизије Петровић, учитељ Коста Давидовић, др Мирко Суботић… Идејно рјешење урадио је архитекта Младен Ковјанић.
ТВ серијал о Српској вароши
У Градишки је почело снимање ТВ серијала од три епизоде о Српској вароши. Први кадрови настали су у култној гостиони “Коста бар” отвореној 1909. године. Ту је, према причању праунука чувеног Косте Давидовића, свраћао и Никола Пашић, предсједник Владе Краљевине Југославије, заједно са српском елитом тог доба.
– Жеља нам је да снимимо серијал о знаменитим личностима и породицама, које су некада живјеле у Српској Вароши а чији је идеал био образовање – изјавио је Бојан Вујиновић.
Послије Градишке, снимање ће бити настављено у Београду а потом Бањалуци. Наратор је Златан Видовић, глумац из Градишке.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић