Ђорђе Старчевић, фудбалски хроничар и спортски новинар из Градишке: Извјештаје слао по судијама, а резулате јављао из поштанске говорнице (ФОТО)
Хроничар фудбала, судија, фудбалски функционер, радио репортер и дописник спортских часописа из Градишке, Ђорђе Старчевић, иницијатор је оснивања званичног такмичења најмасовније лиге у овом крају.
Зоран Вајкић, његов млађи колега сматра да је Старчевић најзаслужнији за формирање популарне Подручне лиге Градишке, која у лијевчанским и поткозарским селима, деценијама привлачи публику те битно утиче на развој фудбала у овим срединама.
То је условило изградњу стадиона и других спортских терена. У паузи овогодишњег првенства, на стадиону ФК Козара“, градишки фудбалски ентузијасти, међу којима је Ђорђе Старчевић, присјећају се најважнијих момената новије историје фудбала. Старчевић је у томе имао различите улоге, међу којима и репортера са фудбалских стадиона те дописника спортских часописа.
– Почео сам извјештавати за Спортске новости 1967. године. Те године ФК „Слога“ из Горњих Подградаца постала је члан Зонске лиге, што је било занимљиво и за шире подручје – испричао је Ђорђе Стачевић за Српскаинфо.
Он се, каже, тада јавио редакцији загребачких Спортских новости, која је тражила дописника из Градишке, исто као и Глас из Бањалуке.
– Извјештаје сам, у рукопису, за Глас слао посредством судија и других службених лица у Бањалуку, гдје су они то прослијеђивали Лимуну Папићу. Извјештаје у Загреб, за Спортске, слао сам дан касније, понедјељком из поштанске говорнице, што је захтијевало стрпљење и велики труд. Ни везу није било лако добити а чекање у реду испред говорнице такође је понекад било веома дуго – сјећа се хроничар градишког спорта, зачетка већих успјеха и напретка градишких фудбалских клубова.
– На нивоу тадашње општине Босанска Градишка постојало је такође незванично такмичење сеоских тимова. Утакмице су играли недјељом и празницима, зависно од договора, али је публике било много. Играли су за аплауз, похвалу, давали повода да се прича о дриблинзима, шутевима, головима. Није ту било ни адекватне опреме, обуће поготово, неки су играли босоноги или у опанцима али се о томе причало – описује Старчевић зачетке масовнијих фудбалских такмичења.
Он је, заједно са Здравком Видовићем, Владом Војновићем, Владом Брковићем, Ђорђем Вранићем и Хамдијом Коларићем, иницирао формирање лигашког такмичења.
– У то вријеме, шездесетих година прошлог вијека, заложили смо се за озваничење такмичења. То су били Церовљани, Турјак, Драгељи, Доњи Подградци, Орахова, Дубраве, Кочићево, Вакуф, Сеферовци, Брестовчина, Јазовцу, Козинци, Бок Јанковац, Жеравица, Долина, Ново Село… Општина је тада уплатила тадашња три милиона динара за регистрацију клубова. Имали смо 26 градишких клубова плус Бајинце из србачке општине, које смо разврстали у два ранга и прво званично такмичење организовали 1970. године – испричао је Старчевић.
Статус клуба одређивали су и услови, примарно властити терен, свлачионице са топлом водом и голови од металних цијеви са мрежама.
– Клубови чији стадиони нису равни него брежуљкаси, голови од дрвених греда, терени пресјечени сеоским путевима, као што је био случај у Козинцима, гдје су утакмице прекидали када наиђе сеоска запрега, нису могли у „А“ лигу – препричава Старчевић услове у којима су дјеловали фудбалски клубови.
Информисање са утакмица, такође је, посматрајући из данашње перспективе, било сасвим другачије.
– На два мјеста у граду, у излогу часовничарске радње Хамдије Коларића и на огласној плочи испред општинске управе, понедјељком су били су исписани резултати утакмица. Са утакмица „Козаре“, постављане су фотографије, испред којих се народ окупљао, читао, гледао, анализирао…Другог начина, да се резултати сазнају није било – каже Ђорђе Старчевић, свједок важних догађаја из историје градишког фудбала.
Он је, након формирања Радио станице, 1979. године, заједно са Николом Крагуљем, директно преносио многе утакмице ФК „Козара“ која се такмичила у савезним и републичким ранговима тадашње Југославије.
Сеоске звијезде
У то вријеме, свако село имало је своје фудбалске звијезде, којих се наш саговорник одлично сјећа. Раде Тривић из Драгеља, Теодор Тешић из Грбаваца, Ђорђе Грујичић и Авдо Кахрић из Жеравице, Зијад Нуманспахић из Дубрава, Бранко Раца из Бок Јанковца, Рашо Петровић у Јурковици, Цвијетин Марковић из Елезагића, Владо Јагодић из Кочићева, Јосип Кумић и Небојша Васић из Брестовчине.
– За село су увијек били важни успјеси њиухових клубова и играча. Услови су били сасвим другачији али је ентузијазм био велики. Играли смо из љубави, хтјели се доказати у своме селу, побједе смо данима славили а због пораза туговали – навео је Ђорђе Грујичић из Жеравице.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић