Орхидеје, лептири и кутије са цвјетним мотивима: Драгица Лендић, пензионерка из Градишке пробудила у себи умјетника (ФОТО)
Вијенци од каменчица, лептири од плетива, композиције од графитних оловака, дрвене кутије са мотивима цвијећа и животиња, слике од картона, птице од новинског папира.
Све то чини својеврстан умјетнички опус пензионерке Драгице Лендић, становнице Дома за старе „Бакић“ у центру Градишке.
То је њен свијет чаролије, у којег је ушла у пензионерским данима. Раније, није имала вријемена за то, јер је била домаћица, радница, бринула о дјеци и породици. Посветила се умјетности, каже, пуним срцем, искрено и до краја, када је завршила радни вијек, приграбила више слободног вријемена.
– Радећи креативне послове, осјећам се опуштено, задовољно. То ме усрећује… Моја преокупација је умјетност, или се мени бар тако чини. Сваки пут, када на ходнику прођем поред своје слике, она ме озари – повјерила нам се Драгица, пензионерка са умјетничким даром, инспирисана дашком прољећа, а уз то заљубљеница у цвијеће.
Најрадије прича о својим орхидејама, али и другим преокупацијама, о материјалима из природе
– Каменчице бирам, сакупљам, трагам за њима свуда, на улици, у парку… Издвајам жуте, бијеле, шарене, несвакидашњих облика… У свему, из свог окружења препознајем корисне, употребљиве материјале и идеје.
Волим све, природу, људе, умјетност, нарочито цвијеће… Садим га сваког прољећа, овдје у дому, у врту, његујем и бринем о сваком напупалом листу и цвијету. То ми чини задовољство – повјерила нам се ова вриједна и креативна станарка Дома за старе, која се, духовно, осјећа сасвим младалачки.
Драгица Лендић, дјевојачки Радић, поријеклом је из Гашнице, четрдесет година настањена у Липовачи, приградском насељу Градишке, посљедњих неколико година становник Дома за старе особе, позитиван је примјер својој генерацији али и млађима.
Оптимизам и вјера у живот, моји су адути… Радити посао којег особа воли, то је формула срећног живота. Ја се осјећам срећно а ту емоцију, дијелим другима, својој дјеци, потомцима, своме окружењу – додаје Драгица, у чији живот је ушло седамдесет и неко прољеће, са орхидејама у пуном цвијету, на њеном прозору.
Извор: Милан Пилиповић / srpskainfo.com