Ова четворка заслужује велико поштовање: Припадници Полицијске управе Градишка укупно дали крв 229 пута (ФОТО)

Припадници Полицијске управе Градишка, Данијел Бикић, Драган Крнета, Дејан Гвозден и Славољуб Жујић, укупно су дали крв 229 пута. Градишчани Бркић, Крнета и Гвозден су то учинили по 59 пута а Српчанин Жујић 52 пута. Међу њиховим радним колегама, у животним срединама, међу комшијама и суграђанима, овај гест је уважен а они сврстани на врх листе хуманитараца, вриједних сваког поштовања.

Криминалистички инспектор Данијел Бикић, крв је дао 59 пута. Даровати крв, када некоме од тога зависи живот, веома је хуман гест којег сам одувијек имао на уму.

– Први пут крв сам дао прије 22 године, када је приликом интервенције, на радном мјесту, рањен мој колега. Тада сам и сазнао да имам ријетку А негативну крвну групу. Због тога сам, много пута давао крв на позив, на молбу суграђана којим је живот угрожен – испричао нам је Бикић.

Полицијска управа Градишка, три пута годишње организује акције давалаштва крви а Бикић је редован учесник. За њега је то стална редовна пракса.

Глас о овом добротвору прочуо се у Градишки и околини. Зато га уважавају, захваљују и подстичу у овој хуманој мисији. Дешавало се, каже наш саговорник, да је приликом увиђаја за вријеме саобраћајних незгода, када се медицинари боре за живот повријеђених, журио у трансфузијску службу да крвљу помогне тешко повријеђеним особама.

-То су дупле, вишеструке улоге на којима су моји суграђани захвални. А то је за мене најважније. Када ми неко, коме сам помогао у критичним тренуцима, стисне руку и подсјети на драматичну борбу за живот, то је мени највећа награда – казао је Бикић, стасити инспектор доброг здравља и још бољег срца.

Породична традиција

Славољуб Жујић, шеф смјене у Полицијској станици Србац, крв је први пут дао 1995. године. Његова крвна група је Б позитивна. До сада је то поновио још 51 пут. Крв дајем, каже, да помогнем, да охрабрим болесну особу, мени познате или непознате, да преброде недаће, болест, повреду или други здравствени проблем.

Жујић увијек размишља о другима, не о себи. Њему крв није требала. Али, то га није поколебало нити обесхрабрило да готово три деценије учествује у овим добротворним акцијама.

– Живим у Српцу. То је мала средина. Међусобно се познајемо. Нас у Полицијској станици често зову, моле за помоћ. Знају да међу нама има више давалаца крви. Вишеструки даваоци још су Бранислав Јевтић, Радислав Марковић, Илија Ракић, Велибор Брковић, Петар Босанчић, Младенко Ивановић а са нама и двије колегинице Милка Босанчић и Горица Стојаковић… – навео је Жујић имена својих колега.

Они га слиједе као и укућани. Важност давалаштва схватио је током рата, када је његов ујак тешко рањем и била му је неопходна крв.

– Тада смо почели давати крв, и ја и моји чланови породице. Осим тога, рачунајући и колеге, веома смо активни на омасовљењу Клуба давалаца крви при Црвеном крсту. Охрабрујемо и комшије, све које познајемо, да постану даваоци крви – казао је Славољуб којег слиједе његови синови Стефан и Лука, брат Борис који је крв дао 30 пута, потом Зоран Жујић, брат од стрица такође са 30 давања убиљежених у књижици са знаком Црвеног крста.

Славољуб је на давалаштво крви подстакао и фудбалере, чланове ФК „Ножичко“ који су недавно организовано дали крв.

Први пут дао крв у школи

Дејан Гвозден, криминалистички инспектор је прекорачио праг од 50 давања крви. Његова крвна група је А-негативна. Укупно се на овај хумани позив одазвао 59 пута. Ову праксу утемељио је 2000. године, у Школи унутрашњих послова у Бањалуци, када је једном од професора затребала крв.

– Тада смо ми, ученици четвртог разреда дали крв. Нисам вјеровао да ћу постати редован давалац. Пракса је показала другачије, живот ме демантовао. Годину касније, када сам се запослио у Градишки, крв је затребала колеги, повријеђеном током интервенције. Нисам био у дилеми. Понудио сам крв. Било је то други пут – присјетио се Гвозден, добитник више признања Црвеног крста и Министарства унутрашњих послова.

За њега, као и остале колеге, ипак је највећа награда спасен живот.

– На то указујем и сину Дамјану који је 11. октобра напунио 18 година и први пут дао крв. То је за мене понос и успјех, доказ да сам ове вриједности пренио на сина. То ме чини срећним – исказао је Гвозден задовољство због могућности да дуже од двије деценије помаже суграђанима у невољи.

Захвалност
Гвозденов колега Драган Крнета, припадник исте службе у Полицијској управи Градишка, убиљежио је исту бројку, 59 давања.

– Такође, као и Гвозден имам А-негативну крвну групу. У рату сам први пут дао крв. Догодило се то у околини Брода, у Посавини. И да није било тих околности, вјероватно бих постао давалац крви. Моја мајка је дугогодишњи давалац крви. За мене је то велико, важно…То је моја емоција. Памтим вапај родбине мога колеге. Била је потребна крв за бебу. Хитноћа, драматична ситуација. Путовао сам у Бањалуку да бих дао крв, из вене у вену. То је сада одрасла дјевојка, од двадесетак година. Када год се сретнемо, сјетим се тог случаја. Она и њена родбина су ми захвални на помоћи у тешком тренутку. То се не заборавља – испричао је Крнета.

Ова четворица хуманиста кажу да је давалаштво крви цијењено код народа али да би друштвена заједница требала имати више разумијевања за даваоце, стимулисати давалаштво и указивати на важност помоћи другима у невољи.

У Полицијској управи Градишка уважавају њихов гест и зато их редовно позивају на свечаности, представљају и промовишу њихову спремност да другима, у свакој ситуацији, не питајући за околности нити коме је крв потребна, изађу у сусрет.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић