Овде цвијеће најљепше цвета и мирише, као и моја душа: Носталгична прича Бранке Гајић из Козинаца код Градишке (ФОТО)
Сваког јутра, када устане, без обзира на годишње доба или временске услове, Бранка Гајић, пензионерка из Козинаца код Градишке, улази у свој богати, шарени и мирисни врт.
Њега љубав према цвијећу траје годинама. Сада има довољно времена да руже, мачухице, јаглац, ледиће, невен, пелагоније, бегоније, петуније, кризантеме, божур, редовно окопава, залијева, његује…
– Јутро и вече су моја неписана обавеза, ритуал, навика да исто доба дана, проверим да ли је мој врт уређен. Током дана, повремено, зависно од потребе, такође проводим много времена у цвијећу, међу украсним биљкама које уређујем, окопавам – испричала је Бранка за Српскаинфо.
Она је више пута награђивана за најуређеније двориште, у акцији коју годинама проводи „Градска чистоћа“.
Њега љубав према цвијећу траје годинама. Сада има довољно времена да руже, мачухице, јаглац, ледиће, невен, пелагоније, бегоније, петуније, кризантеме, божур, редовно окопава, залијева, његује…
– Јутро и вече су моја неписана обавеза, ритуал, навика да исто доба дана, проверим да ли је мој врт уређен. Током дана, повремено, зависно од потребе, такође проводим много времена у цвијећу, међу украсним биљкама које уређујем, окопавам – испричала је Бранка за Српскаинфо.
Она је више пута награђивана за најуређеније двориште, у акцији коју годинама проводи „Градска чистоћа“.
– Драге су ми похвале комшија и других који овуда пролазе или долазе у посету, у госте… То је мој свет о коме сам некада маштала, желела да имам баш овакву башту. Жеље су ми се у потпуности оствариле након пензионисања, у Аустрији, пре десетак година – рекла је она.
Бранка каже да има стотине врста цвијећа а омиљене су јој руже и богумила. Њена прича о цвијећу је веома маштовита и занимљива.
– То сам добила на поклон од пријатељице Бране Тороман, руже и богумилу. То су трајнице које зими морају унутра, под кров. Уносим их у кућу, чувам поред прозора, да имају довољно свјетлости и топлоте – прича Бранка о свом цвијећу.
– Волим и олеандере, сваки цвијет волим, на другачији начин. Када залијевам, причам цвјетовима, сваком нешто друго. Оно трепери, бар тако ми се чини, као да ми благодари за живот и лепоту којом очарава – додала је она.
– Родом сам из Гашнице, са супругом сам радила у Аустрији. Он је пројеклом са Мањаче али је, преминуо пре осам година. Наша деца су остала у Аустрији, они су се тамо скућили – причала је о својој породици.
– Овде смо купили посјед. Ту сам пронашла себе, свој свет и инспирацију. Нигде, на планети, не бих желела нити могла живети, него само овде – рекла је.
– То је мој родни крај, каже Бранка запљуснута бујицом емоција.
– Одатле сам кренула у свет и где сам се вратила. Овде моје цвијеће најлепше цвета и мирише а са њим, и моја душа – додала је она.
Аутор: Милан Пилиповић / srpskainfo.com