Овдје су некада откупљивани вагони сеоских производа: Погубне посљедице гашења земљорадничких задруга у Поткозарју (ФОТО)
У сеоској продавници и откупним магацинима у Средњој Јурковици код Градишке, некада су откупљивани вагони воћа, жита, поврћа, шумских плодова, љековитог биља… Сада је то мјесто руина, трњак и сметљиште. Улазна врата давно замандаљена. Људска нога ту није закорачила веома дуго.
Све дјелује сабласно. Центар села као крај свијета, и још даље и горе.
Продавница је одавно затворена а откупни магацини се порушили под теретом трња и времена. Бивши трговац а сада пензионерка Радмила Јокић, подсјећа на период у којем мјештани нису имали проблем коме и гдје да продају све што су могли произвести.
-Откупљивани су сви сеоски производи, трешња, шљива, краставац, купина, кошпице, кестен, шипак, гљиве, дивља и домаћа јабука… Сјећам се да сам, радећи у овој продавници која је припадала Земљорадничкој задрузи Романовци, по сезони и откупљивала 20 вагона трешње, десет вагона вишње, вагон купине… Транспорт односно испорука су били свакодневни – памти Радмила године бујног живота, када је у јурковачком крају било много становника а испред продавнице колоне запрега и трактора. Понекада су и до поноћи па чак и раних јутарњих сати чекали на ред да продају своју робу.
-У кругу је било стотине буради напуњених робом. То је за село значило много. Све што су имали, овдје су могли продати, одмах добити новац и не калкулисати да ли треба нешто посијати. Сада је то само лијепа прича из прошлости – каже Радмила Јокић наводећи још неколико села у близини која гравитирају Средњој Јурковици. То су Шашкиновци, Трновац, Миљевићи, Доња и Горња Јурковица.
-Сви су овдје довозили своје производе. Могле су се купити ствари за крсну славу од корпе јаја, коју су жене доносиле у продавници. То су добра времена али је неко закључио да то није исправно, да нас не води у Европу… Зато смо пропали. Када би било гдје продати сеоску производњу, не би народ никуда одлазио – сматра Радмила коју у цијелом крају многи познају.
Са комшијама често разговара о тадашњем времену. Снажне емоције њу везују за ово мјесто, на такозваној Брезовачи, гдје је сада све пустоловина.
– Овдје сам дошла као ученица Трговачке школе 1969. године. Након завршетка школе, ту сам се запослила. Радила сам и у оближњој Доњој Јурковици али ово мјесто је за мене увијек важно, прво… Ту сам почела и провела много година иза тезге. Сада је све то нестало, урушено… Жао ми је због тога али немам коме ни испричати шта осјећам и колико ме то боли. Дуго ме прати та мисао, и сада ћу поново данима размишљати, сјећати се како су овдје одржавани зборови, коло играло. Било је народа а сада је то тужно и јадно. Пустоловина. Ето, тако је – буди Радмила успомене сјећајући се пуног села, призора који су улијевали вјеру у живот и будућност.
Због тога су, додаје наша саговорница, Средња Јурковица а са њом и Доња и Горња, одавно задње рупе на свирали које никоме нису сувише важне.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић