Оживјеле некад плодне њиве: Шикаре претварају у засаде канадске тополе (ФОТО)

У запуштеном појасу поред Саве, гдје се плодне њиве деценијама не обрађују, Шумско газдинство Градишка посадило је канадску тополу. Њихов примјер слиједи све више мјештана.

Шумари су на површини од 30 дунума, на огледној парцели Милава, засадили 1.200 стабала канадске тополе, а још толико, на својим њивама које су такође искрчили, посадили су пољопривредници из Бистрице, Гашнице и Врбашке.

– Ми смо овај пројекат, прије седам година, започели на темељу сарадње с Институтом за низијско шумарство из Новог Сада. Јавно предузеће “Шуме Републике Српске“ утврдило је план о подизању брзорастућих шумских врста којег успјешно реализујемо. Први смо у Републици Српској засадили огледну парцелу – казао је за Српскаинфо Славко Шпањић, директор Шумског газдинства Градишка.

Градишки шумари су овим пројектом тестирали три клона канадске тополе, произведена у расаднику ЈП „Шуме Српске“ у Добоју, а у сарадњи и под назором стручњака са новосадског Института за низијско шумарство. Четврти клон канадске тополе, такозвани И-124, који подразумијева већи размак, засађен је касније, на истој локацији, наводе у ШГ Градишка.

-Најтеже је било припремити терен за садњу јер је то веома запуштено подручје, које се дуго не обрађује, гдје је било много шибља, корова, пањева… Али, били смо одлучни и упорни да овај план остваримо. Вјеровали смо да то може бити од велике користи нашем предузећу и локалној заједници, али послужити и као добар примјер на ширем подручју – истиче Шпањић.

Он каже да саднице веома добро напредују те да је овај терен, са много влаге, идеално станиште за тополу.

– Седам година ћемо интензивно одржавати засаде, а након тога ће тополе у свом природном амбијенту самостално напредовати. За то вријеме, наш план је да у појасу поред Саве идентификујемо што више површина у посједу републичких и локалних јавних предузећа и Града Градишка, да их потом уредимо и посадимо тополу – наводе у Шумском газдинству Градишка.

Ефекти

Ненад Хајдер, руководилац Радне јединице узгој и заштита шума у Шумској управи Горњи Подградци, увјерио нас је, на терену, у ефекте овог пројекта, у којем учествује од почетка.

– На локацију Милава дошли смо у зиму 2015. године и од тада непрекидно трају наше активности. У прољеће 2016. године почели смо чишћење терена. С обзиром да смо први кренули у овај посао, користећи научна сазнања новосадског Института за низијско шумарство, веома смо задовољи. Локалитет је погодовао тополи, а најбољи успјех показала је садња на размаку од пет метара – појаснио нам је Хајдер.

Локално становништво све чешће слиједи њихов примјер и такође сади тополе. Владо Пејић из Бистрице засадио је тополу на 15 дунума.

– Мени се ова идеја допала и нисам много оклијевао. Окрчио сам плавне њиве и засадио тополу. Улагања су у просјеку 8.000 КМ по хектару, али се нисам покајао. Моја топола одлично напредује – рекао нам је Пејић.

Експлоатација

Подстаћи домаће становништво да нас слиједи у овим активностима био је један од кључних циљева пројекта, појасио нам је Михајло Косовић, управник Шумске управе Горњи Подградци, организационе јединице ШГ Градишка, којој припада наведено подручје.

– Засад је, са еколошког становишта, веома вриједан. До скора запуштене површине сада су примјер успјешног газдовања и бриге за природу. Свакако, планирамо сваке године повећавати број садница јер за то имамо све услове – казао је Косовић.

Вријеме за експлоатацију је минимално 20 година, али у овом случају то није примарно.

– Основни циљ, уређење запуштених парцела, за сада је постигнут, мада сматрамо да овај процес треба да има дугорочни карактер и да сваке године можемо да се похвалимо новим засадом – каже директор ШГ Градишка Славко Шпањић.

Осим тополе, градишки шумари сваке године у просјеку пошумљавају 250 дунума.
Прве тополе

Југословенски Савјетодавни центар за пољопривреду и шумарство, захваљујући средствима из савезног буџета за унапређење пољопривреде и шумарства те сарадњи комора пољопривредних и шумарских организација, прије 60 година је покренуо пројекат садње тополе на 27 огледа. Међу њима били су Шумско газдинство Бањалука (1961.) и Фабрика целулозе Приједор, погон за плантажни узгој топола Босански Брод (1961.)

Огледи, у правилу величине 10 хектара, имали су за циљ да се нови производни процеси демонстрирају, провјере и препоруче широј пракси, као и да послуже за праћење биолошких, техничко-технолошких и економских показатеља у вези са примјењеним процесима.

Аутор: Милан Пилиповић