Почаст најбољем голгетеру из Лијевча: ФК „Борац“ Машићи уручио признање Зорану Врховцу за 389 голова (ФОТО)

На свечаности у Машићима, коју је организовао Фудбалски клуб „Борац“, један од најуспјешнијих спортских колектива у Лијевче пољу, признање је додијељено Зорану Врховцу, бившем играчу овог клуба.

Врховац је рекордер по броју постигнутих голова.

Он је током девет сезона, чак 389 пута затресао мреже противничких клубова.

-Позив и признање, пажња мојих пријатеља из клуба, мојих комшија, учинили су ми велику част. Фудбал волим изнад свега. И сада пратим утакмице “Борца”, и ако је прошло много времена од када сам престао активно да играм – казао је Врховац за Српскаинфо.

Његов учинак на фудбалском терену био би много бољи, да га у томе није спријечила саобраћајна несрећа, повреда, и завршетак каријере, прије тридесете.

-Када сам доживио тежак удес у саобраћају и поломио ногу, прва помисао ми је била сутрашња утакмица. Моји саиграчи, на путу у Грбавце, дан касније, навратили су у Болницу. Дошли су да ме посјете. Тако су учинили и приликом повратка. Играч који ме замијенио у тиму, Драган Бајић, постигао је гол. То је мене много обрадовало – подсјетио је Врховац на најтежи период своје фудбалске каријере.

О његовој повреди, играма, головима, и сада причају многи љубитељи фудбала у Лијевчу, подсјећају на Зоранове потезе на терену, дриблинге, продоре и голове.

Зоран се причом поново враћа на драматичан догађај, на саобраћајну незгоду.

Путовао сам из Горњих Подградаца, аутобусом, у којег је ударио камион. Ја сам најгоре прошао, јер ме повреда трајно одвојила од фудбала. Увијек сам вјеровао да ћу се опоравити, поново заиграти, али није могло. Повреда је била тежа од моје жеље.

Зоран Врховац препричава и неке од догађаја са утакмица, са дербија у Лијевчу и Поткозарју.

Памтим многе акције а посебно голове. Тешко се опредијелити за најдраже али то су свакако против „Слоге“ из Горњих Подградаца, „Прехране“ из Градишке, „Напретка“ из Карајзоваца…

На утакмици против „Напретка“ у Карајзовцима, приликом загријавања, чуо сам разговор двојице судија. Главни је рекао помоћнику да на утакмици неће бити голова. Било је много публике, пуне трибине… Домаћи играчи су грубо играли а ја сам, револтгиран, упозорио судију да сам чуо сумњив разговор. Послије тога, све се промијениоло на терену. Два пута сам умакао домаћој одбрани и мој тим побиједио је са 2:0.

Услови за фудбал у Машићима, наставља наш саговорник, били су лоши, готово никакви. Неколико сезона играли смо у сусједним Вилусима, на барама, јер нисмо имали свој стадион. Били смо доамћини и на стадио ФК „Ратар“ у Старој Тополи, али смо опет постизали добре резултате. У Старој Тополи сам на једној утакмици, против „Прехране“, која је била филијала „Козаре“, постигао четири гола.

Најбољи играчи ФК „Борац“
Боје ФК „Борац“ браниле су многе генерације играча, подсјећа Зоран Врховац.

Били су из нашег села, околине али и других мјеста. по мом избору, најбољих 11 из свих генерација су Душан Кесеровић, Милорад Крунић, Милан Крунић, (Богдан Пепић), Драган Пешић, Мили Раковић, Раде Ђурић, Зоран Врховац, Љубо Максимовић, Мишо Усорац, Гојко Ђукић и Ристо Тасовац.

У резервном или другом тиму, по мојим оцјенама су, Ранко Шкрбић, Драгиша Гајић, Главаш Борковић, Радивој Станишљевић, Радован Којић, Ђорђе Зрнић, Стево Лекић, Јован Ђукић, Небојша Пухар, Милан Пећанац и Славко Којић.

ФК „Борац“ из Машића такмичи се у Подручној лиги Градишка. У овом селу створени су добри услови за утакмице и публику. Машићани воле свој клуб дуге и богате традиције а на њиховим утакмица, окупља се по неколико стотина навијача.

Извор:Српскаинфо/М.Пилиповић