Поезија је сироче тишине: Рајко Марчета, глумац заљубљен у стихове (ФОТО)

Тајна жеља, порука, смисао поезије је да заустави вријеме. Само поезија може измијенити удаљености нас самих, приближити једне другима, међусобно нас учинити блиским. Поезија је сироче тишине које, казивањем, можемо утјешити.

Тако о своме интересовању, глумачким и умјетничким склоностима говори Рајко Марчета, млади глумац из Козарске Дубице. Говор поезије, за њега је, како каже, снажан стваралачки мотив.

– Када сам маштао, у дјетињству, да постанем глумац по професији, да упишем глумачку академију, пронашао сам у стиху, рецитацији, поезији, своју неисцрпну луку маште, којом сам, одлучно, непоколебљиво запловио – казао је Марчета за Српскаинфо.

Препознатљиви су његови наступи на јавним скуповима. У Доњој Градини и Градишки, Марчета је, као мало ко прије, стиховима Боре Капетановића приближио размјере зла и страдања, изговором унио снажну емоцију, указао на снагу ријечи, јачу од сваког оружја.

– Једнако мотивисан говорим и стихове других пјесника, нарочито Јована Дучића, Десанке Максимовић, Бранка Ћопића, Скендера Куленовића, стихове о љубави, људима, носталгичне пјесме… Сваки стих за мене је представа у минијатури, кратка по форми али мислима и поруком дуга и широка – објаснио нам је Марчета своје интересовање.

Овај млади глумац често је и у водитељској улози, заједно са новинарима и колегама глумцима.

– Позоришне и филмске улоге за мене су примарне, међутим, сматрам да је правилан изговор, поезија па и вођење програма, темељ глуме. Зато ове послове, сматрам изузетно важним за сваког глумца. Наравно, склоности су различите. Добар глумац, не значи, по аутоматизму, и добар рецитатор или радио, водитељ. То су сродна и блиска занимања али их треба засебно изучавати, вјежбати, према њима се односити другачијом логиком, поштовати различитости и себе, свој таленат уграђивати – сматра Рајко Марчета, глумац, рецитатор и водитељ.

То су његове три, неодвојиве љубави које је, у себи, препознао у најранијем животном добу. И на ту тему, Марчета је, још у дјетињству закључио којим путем треба ићи, гђе свој животни правац једино може пронаћи.

– Ја сам одувијек, од када сам постао свјестан себе, желио бити глумац, рецитатор, водитељ… Свако, ко зна шта хоће и себе види у томе, уз услов да је таленат евидентан, копље је испред осталих који касније, стицајем околности, себе препознају у овом послу.

Прва улога
Прва улога била је на сцени Народног позоришта Републике Српске, казао нам је Марчета, у представи „Магареће године“ по роману Бранка Ћопића.

Била је то улога Крсте Буве, маштовите личности која ми је веома блиска.

– Ћопић је грандиозна фигура наше књижевности, громада саздана од маште и крајишког духа, писац позоришног и филмског инстинкта, јунак и ослонац мога ђетињства, прва степеница мога интересовања за поезију и за глуму – каже он.

Извор: Милан Пилиповић / srpskainfo.com