Породица Смајила Цимиротића из Градишке његује култ рада и толеранције: На нашем имању има посла и мјеста за све, које год да су вјере (ФОТО)

Ријеч, став и мишљење Смајила Цимиротића (75) из Дубрава код Градишке се слуша, уважава и поштује у његовој породици, селу и околини, у цијелом лијевчанском крају. Цијењен је и у фудбалском клубу „Дубраве“, гдје обавља дужност предсједника, а активан у Мјесној заједници и на другим друштвеним пољима.

Смајилова породица, супруга Ениса, синови Самир, Сеад и Елвир, снахе, унучад и остали бројни потомци његују култ рада и толеранције. То показују свакодневно и у свим ситуацијама, то је, кажу, стил њиховог живота и понашања.

На узорном и великом имању, Цимиротићи производе велику количину млијека које прерађују у властитом погону, стотине тона говеђег меса и жита, обрађују двије хиљаде хектара земљишта у власништву и под закупом, а на фарми имају 400 крава и телади.

Цимиротићи су до скора посједовали и перадарску фарму са клаоницом, али су од тога одустали и фокусирали се на фарму и производњу жита.

У овом послу, користећи савремену механизацију, највише су ангажовани Смајилов син Самир и снаха Селда, док су друга двојица синова у Шведској.

Три Селдине и Самирове кћерке студирају и станују у Бањалуци, најстарија Ајла стоматологију, Адна технологију, а најмлађа Ајна смјер заштите биља на Пољопривредном факултету.

Екипа Српскаинфо се увјерила да је Цимиротиће, без обзира на бројност, рачунајући деветоро Смајилове унучади и троје праунучади, готово немогуће пронаћи истовремено на једном мјесту, сви су ангажовани на њиви, фарми или другим пословима.

Међутим, њихови ставови по многим питањима, нарочито Селдини, Самирови и Смајилови су сасвим подударни, идентични.

И у најтежим периодима, током рата, али и каснијим, у веома турбулентним годинама, Цимиротићи су проналазили пут толеранције и разумијевања, са својим сународницима Бошњацима, комшијама Србима, Хрватима и осталим који живе у овом лијепом крају, добрих и вриједних домаћина.

То потврђују многи саговорници Српскаинфо, међу којима и њихови радници из Дубрава, Рогоља, Ровина и околине који годинама раде код Смајила и Самира Цимиротића.

– Имамо четворо сталних радника ангажованих у мужи крава, те још пет радника у припреми сточне хране, одржавању машина и обради земљишта. Дакле, девет запослених, наравно, различитих националности, плус супруг и ја, мада током године, повремено ангажујемо још неколико сезонаца – испричала нам је Селда Цимиротић, новинар по струци, а фармер по занимању и опредјељењу.

Она је рођена у Дубравама, привремено је, током рата жијвела у Босанском Петровцу. У то вријеме студирала је журналистику и радила у радио станици у овом граду.

Бавила се и новинарством, а у то вријеме писала је чланке за Унско-санске новине у Бихаћу. За Самира се удала 1999. године и увелико прихватила, усвојила животне принципе које од давнина његују Цимиротићи.

– Ми држимо до традиције, до суживота, уважавамо свакога, а тиме и нас други, тако се добро добрим увијек враћа. То је успјех – прича Селда, срдачна и гостопримљива као и остали њени укућани.

У то вријеме, код куће је био њен свекар Смајил док је Самир на орању, у Лиману. Сада је у јеку прољетна сјетва. Они највише производе кукуруз, потом раж, сирак, силажу и сјенажу. Све количине намијењене су за сточну храну на властитој фарми, највећој у Дубравама и околини.

– Имамо много пријатеља, наша кућа је отворена за све људе, капију ријетко затварамо. Овдје је свако срдачно дочекан, угошћен, уважен… Имамо много посла, много радимо, али увијек пронађемо слободно вријеме за себе и за пријатеље, комшије, чак многе незнане које пут овамо доведе. Ово је домаћинска кућа, гдје је лијепа ријеч најважнија – казао нам је Самир, телефоном објаснивши да је у великим и важним пословима, али увијек расположен за разговор.

Својој дјеци, прича Смајил, савјетује да буду сложни, да у кући поштују једни друге, да буду вриједни и одани својим животним циљевима.

– Супруга Ениса и ја увијек говоримо, синовима, снахама, унучадима и праунучадима, да његују вриједности које смо ми наслиједили од својих родитеља. Говоримо увијек да поштују и комшије из свога сокака, села или суседних мјеста, јер без комшије се не може, ни у послу ни у животу – испричао нам је, у великој и домаћинској кући, Смајил Циморотић.

Његова породица, казао је, није нигдје одлазила ни током рата, живјели су овдје и радили.

– Нисмо имали потребе да идемо било гдјев – каже он, а потом је, очигледно надахнут темом, изнио још неке ставове.

– Увијек заговарам позитивне акције, подстичем на толеранцију, слогу, разумијевање јер само сложна браћа граде и куће, села и градове а несложна, као што каже стара пословица, све разграђују. Никада, за 75 година, колико трајем на овом свијету, ни са ким нисам имао проблема, ни са ким се нисам посвађао, нити нисам криво погледао, замјерио… То се враћа и мени и мојој породици, јер ја увек, у свему и сваког дана тражим доброту међу људима и томе се веселим – објашњава овај угледни саговорник Српскаинфо своје ставове и животну филозофију.

Увијек је волио, додаје, саслушати и послушати друге, уважити свачији став.

– Зато је углед моје породице у цијелом Лијевче пољу и Градишки, морам бити нескроман па рећи, заиста велики и значајан- каже он.

– Наши радници су и Бошњаци и Срби и Хрвати и сви остали. Уважавамо и поштујемо свачија вјерска осјећања, славимо и обиљежавамо и Васкрс, и Ускрс и Бајрам и Божић, ама баш све. Наша дјеца се школују у Бањалуци, али и у свијету. Толеранција је за нас увијек на првом мјесту, тако смо научили и тога се придржавамо, тако старији Цимиротићи подучавају млађе. То су највеће вриједности у овој кући, који се сви придржавамо – закључује Селда, која има времена и за укусне колаче, за цвијеће, за кућу и породицу, али и пријатељице, када све послове заврши и опусти се.

Микрофон замијенила вилама, а студио фармом
Селда, бивша новинарка, се у почетку тешко привикавала на фармерски посао, замијенивши радијски студио и микрофон, писаћу машину и компјутер, великим стајама пуним стоке.

– Сада сам већ у свом елементу, заправо одавно јер сам овдје 24 године. Ми много радимо, али смо здравог духа и здравог тијела. Када се оствари егзистенција за себе и за ближње, када су сви здрави, нема мјеста лошим мислима нити осјећањима. Рад је за нас најбитнији јер то најпозитивније утиче на свакога. Напорно јесте, али је тако. Свјесни смо да још десет породица зависи од нас и наше фарме. То је сасвим лијеп осјећај. За нас је ова фарма и ово двориште, држава. Овдје смо одредили своје принципе којих се придржавамо – поручила је Селда.

ИЗРАДИО КРОВ НА СТАДИОНУ
Смајил Цимротић се може подичити и многим акцијама у интересу свога села.
Велики је љубитељ фудбала, а не пропушта утакмице ФК „Дубраве“.
Он је самостално финансирао изградњу крова на трибини, који је коштао 30.000 КМ.

 

Аутор: Милан Пилиповић