Провинција глумцима мијења карактер и намеће улоге: Овако је за Српскаинфо говорио Драшко Видовић, утемељитељ професионалне сцене у Градишци (ФОТО)

Послије више од десет година од утемељења “Град позоришта”, глумачка улога у Градишци добила је на значају али није битније промијенила однос према овој умјетности, говорио је за Српскаинфо, у једном од последњих интервјуа.

Подсјећамо, омиљени градишки глумац преминуо је у суботу у Болници у Градишци. Поживио је само 42 године.

Драшко Видовић, иницијатор и директор првог професионалног позоришта у граду на Сави, спознао је специфичности глумачког заната у овом љевчанском крају. Богато искуство стекао је, у различитим улогама, припремајући представе „Кумовање лудом радовање“, „Луда лова“, „До посљедњег даха“, „Неке дјевојке“, „Боинг, Боинг”, „Генерална проба самоубистава“, „Кумови“…

Током десет година, у “Град позоришту” било је десет позоришних премијера, неколико копродукција и представа других позоришних кућа.

– Моја улога на сцени је само дио посла којег нема у опису радних задатака. Заједно са колегом Адмиром Мешићем, осим глумачких улога на сцени, принуђен сам да се бавим организацијом, агитовањем, продајом карата, превозом глумаца, сценографијом, режијом… – описао је Видовић, зачетник новог, модерног позоришта смјештеног под кровом “Културног центра” своје обавезе.

Подстакнут потешкоћама и изазовима које позоришна умјетност неизоставно нуди, Видовић је такође говорио о средини, о своме граду у којем је рођен, одрастао и афирмисао се, на који начин покушава приближити сцену, освијетлити видике и путоказе за које се опредијелио послије завршетка Гимназије.

– Бити глумац у провинцији, то је веома тешко. Он покушава промијенити провинцију не примјећујући да га она троши и одређује улоге, њихову специфичност и карактер – сматрао је овај глумац који се, послије завршене Академије умјетности у Бањалуци, опредијелио за повратак у Градишку коју је бескрајно волио, настојећи да позоришну умјетност доведе на почасно мјесто.

– Увјерен сам да смо у тој борби, у том несвакидашњем надметању позоришта односно умјетности и провинције, формирали публику која воли позориште, долази на представе и подстиче на нове, крупније умјетничке кораке. Настојимо се бавити озбиљним темама, критиковати друштвене појаве, указивати на недостатке али то је тешко и незахвално – сматрао је Видовић, властитим примјером доказујући тежину глумачке жртве.

Своју свакодневицу описао је у препознатљивом стилу.

– Ујутро или до подне вријеме дијелим са породицом, углавном дјецом док је супруга на послу. Потом са комшијама косим траву, цијепам дрво за огрев, уређујем улицу и околиш. Ништа мени није тешко, волим да радим не бирајући послове. Поподне у градском парку, изнајмљујем бицикла на четири точка и утврђујем текстове позоришних улога. Навече, у глумачким одорама и костимима излазим на отворену сцену поред Саве или затворену у “Културном центру” – описивао нам је Видовић своју свакодневицу.

Он се, казао је, за глуму, као животни позив опредијелио својевољно, “под пуном моралном и материјалном одговорношћу.”

– Родитеље сам о томе на вријеме информисао и они нису имали ништа против, понашајући се у смислу народне изреке, “сам пао, сам се и убио.” Ипак, нисам се покајао због тога него, заједно са колегама који живе у Градишки или су поријеклом одавде, настојим оплеменити глумачку сцену у овој равници и одредити пут успјеха – коментарисао је Драшко Видовић лице и наличје глумачког посла и живота.

Глумачка плата, говорио је, већини његових колега, као и њему, није довољна за основне потребе. Зато је радио и друге послове који са умјетношћу, за коју се школовао, баш и немају много везе. Али је он у свему проналазио себе, свој траг у времену.

– Потреба не бира посао а мени ништа није тешко. Љетос, упоредо са пробама представе “Љубав”, рентам бицикла. Народ се вози, забавља, понешто и плаћа па смо сви задовољни. Када паркирам бицикла, идем на пробе нове представе и тако све у круг, на путању сталног и свакодневног понављања – сматрао је Драшко Видовић, зачетник нове глумачке праксе и промотер позоришне умјетности међу својим суграђанима.

Колеге
Драшко је на сцени Градског позоришта Градишка најчешће наступао са колегама Адмиром Мешићем, Златаном Видовићем, Ђорђем Јанковићем, Мирелом Предојевић, Бранком Јанковићем, Драганом Марић, Мариом Лукајићем, Миљком Брђанин Бабић, Сњежаном Штикић, Жељком Еркићем.

Драшко Видовић, глумац са дипломом Академије умјетности из Бањалуке, живио је у родној Градишки. У “Град позоришту” имао је неколико улога, директор, глумац, редитељ, сценариста, сценограф, маркетиншки менаџер…

Улоге

Драшко Видовић је 2004. године дипломирао на Академију умјетности у Бањалуци. Његове најзначајније позоришне улоге су у представама “Наочаре Елтона Џона”, “До посљедњег даха”,“Неке Дјевојке”, “Луда Лова”, “Гаврило”, “Омер Паша Латас”, “Хамлет”, “Ајдуци су међу нама”…

Био је актер и играних сцена у документарним филмовима “Учитељ у ланцима”, “Градишки прото”, “Урна”, “Слобода или смрт”…

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић