Разлози имунитета: дисциплина, гени, крвна група или вакцина
Њемачки љекари, послије проучавања профила особа које су биле заражене вирусом корона, као и особа које нису оболијевале, наводе да није јасно зашто су неки људи прошли пандемију без икаквих знакова болести.
Нека лица су остала здрава мада су вирусом били заражени њихови пријатељи, већина колега, а понекад и њихова дјеца или баке и дједови.
Чинило се да је питање тренутка кад ће срећа напустити и оне који још нису „покупили“ вирус.
Али, неки људи су успјели проћи неокрзнуто кроз више таласа инфекција, чак и у вријеме најзаразнијих варијанти.
Неки љекару сматрају да су се такве особе или стриктно придржавале прописаних мјера за спречавање заразе или да су, једноставно, имале среће.
Дио љекара вјерује да су и те особе биле заражене, али да нису имале никакве симптоме болести.
Једног и коначног разлога којим би се објаснило због чега се неко није заразио – нема. Разлог је, вјероватно, комбинација разних фактора.
„Многе се хипотезе чине прихватљивим“, наглашава Лајф Ерик Сандер, шеф Одјељења за заразне и респираторне болести берлинске болнице „Шарите“.
Прије свега, важно је имати на уму да велики број зараза вирусом корона пролази потпуно или увелико непримијећен – напомиње он.
У великој анализи објављеној у часопису „ЈАМА“, аутори су написали да је отприлике 40 одсто људи са потврђеном дијагнозом ковида 19 у вријеме тестирања било – асимптоматско.
Тај податак се заснива на 95 међународних студија у које је било укључено готово 30 милиона људи.
И гени могу играти улогу у томе хоће ли се неко заразити, тврди Улф Дитмер, директор Института за вирологију Универзитета болнице у Есену.
Има људи који су због својих генетских карактеристика подложнији зарази маларијом или ХИВ-ом. До одређене мјере то вриједи и за Сарс – наводи он.
Такође, и крвна група може да утиче не само на тежину болести него и на подложност вирусу.
Стручњаци са Универзитета у Килу и Универзитетске клинике у Ослу „ставили су под лупу“ развој болести код 1.610 пацијената код којих је корона изазвала тешке респираторне проблеме.
Упоређивањем ДНК материјала ових пацијената са узорцима крви 2.205 здравих особа испоставило се да људи са крвном групом А имају већи ризик од тежег облика болести.
Двоструко је већа вјероватноћа да ће заражени са крвном групом А завршити на респиратору у односу на заражену особу која има нулту крвну групу.
Крвне групе Б и АБ су негдје између.
Група А је најчешћа крвна група у Европи, а слиједе нулта, затим Б и на крају АБ.
За оне који имају нулту крвну групу могло би се у овој ситуацији рећи да су сретници, али ни они нису имуни на инфекцију вирусом – наводе истраживачи.
Научни часописи напомињу да се заштита коју осигурава вакцина често потцјењује.
Иако се ниво антитијела временом смањује, он мјесецима остаје довољно висок, што смањује број зараза.
СРНА