Религија и човјек: Манастир Моштаница
Манастир Моштаница налази се на 202 метра надоморске висине у долини ријеке Моштанице, на сјеверним падинама Козаре. Ово је један од највећих манастира у Републици Српској. Током свог постојања имао је значајну улогу у животу Срба на овом подручју. Претпоставља се да је манастир Моштаница изграђен у шеснаестом вијеку.
О постанку манастира Моштаница нема много података. Једно народно предање свједочи о томе да је ово задужбина Стефана Немање, краља Милутина или краља Драгутина. Најчешће се помиње овај последњи, као ктитор манастира који је добио све крајеве и њима владао. Друго предање говори о томе да су манастир подигли монаси из манастира Милешева, када је њихов храм спаљен и опустошен у шеснаестом вијеку. Међутим, у том предању се наводи да су они манастир изградили на темељима старе цркве. Овај податак наводи на могућност постојања цркве из времена Немањића, али не даје конкретне доказе за то.
И о имену манастира сачувано је народно предање. Оно говори да је манастир име добио по светитељским моштима које су се у њему налазиле. Тијело мученика Теодора Тирона спаљено је на мјесту данашњег манастира. Од њега је остала само рука, која је поштована као свете мошти. Рука светог Теодора се чувала наводно у Моштаници све до 1683 . године, када је пребачена у манастир Комоговину. Још једно предање говори о поријеклу имена манастира. Наводно су се на рјечици која протиче покрај манастира налазила 44 дрвена мостића, тако да је име Моштаница настало од ријечи мост. И данас се покрај манастира, преко речице, налази такав мост.
Манастир Моштаница први пут се помиње у изворима 1579 . године у књизи Отачник, која се данас чува у Хиландару. Сам манастир је свакако старијег датума, али је вријеме његовог настанка немогуће прецизно одредити. Једно предање наводи да је Моштаница изграђен још 1113 . године, на месту на коме је погинуо свети Теодор Тирон. Тврдња о овој години заснива се на основу натписа на старом манастирском кључу. Тврдња да је манастир подигао краљ Драгутин заснива се на основу сазнања да је он овим крајем владао. Иако се не искључује могућност да је Драгутин заиста изградио неки манастир, не постоји ни један доказ који би се односио на градњу Моштанице. У сваком случају, Моштаница се први пут помиње крајем шеснаестог вијека, дакле у периоду највеће османске експанзије према западу. У писмима која су монаси слали аустријским генералима наводи се да се манастир налази у веома лошој ситуацији међутим, Моштаница је живела донекле у благостању, с обзиром да је братство наручило један раскошни сребрни крст, позлаћен и украшен драгим камењем. Тај крст касније је пронађен у ризници манастира Бањска. Ипак, недуго потом Моштаница је спаљена заједно са манастиром Рмањ. Моштаница је 1642 . године обновљена и била је активна све до Бечког рата, када је поново спаљена и опустошена. Манастир је још једном обновљен 1699 . године. Није претерано рећи да је Моштаница уништавана током сваког аустријско – турског рата. Такав је случај био и 1716 . године, након чега се поново приступило његовој обнови. Када се српски народ у долини ријеке Уне 1786 . године побунио против турске власти, Моштаница се још једном нашла на мети осветника. Пета обнова манастира уследила је током аустријске власти, тачније 1792 . године. Манастир је обнављан и 1833. године, али се не зна да ли је пре тога био рушен. Током Пецијине буне 1858 . Моштаница је поново била на удару, а обнова је уследила око 1863 . године. Велику улогу приликом те обнове имао је српски кнез Михаило Обреновић. Када је избио устанак 1875 . године, Турци су још једном спалили манастир. Након три године започеле су припреме за његову обнову. Тежак посао коначно је завршен 1883. године.
Моштаница није имала мира ни током двадесетог вијека. Снаге НДХ срушиле су манастир 1941 . године, али је он одмах након рата обновљен. Око манастира је 1981. године подигнут зид, а 1972 . конак, који је обновљен и проширен 2005 . године. Тренутно манастир Моштаница доживљава своју десету обнову.
Главна манастирска црква посвећена је арханђелу Михаилу. Основа цркве има димензије 23, 4 метра х 10, 5 метара. Црква има облик ручног правилног крста подијељеног на два дијела. Највиша купола има висину од 13, 5 метара. Наос има облик правоугаоника, а његове димензије су 8, 81 метар х 11 метара. У наосу се налазе три апсиде које су изнутра полукружне, а са спољне стране полигоне, односно образују половину десетоугла. Тамбур куполе је осмостран, пјевничке и олтарска конха су изнутра полукружне, а споља петостране, пресведене полукалотама. Припрата је зидом одвојена од наоса. Улазни портал налази се на јужном зиду припрате, а на јужној фасади се налазе мања врата у зони ђаконикона. Унутрашњи портал налази се на зиду између припрате и наоса. На припрати се налазе прозори у осовини бочних зидова, а на наосу у осовинама травеја, по три на јужној и сјеверној фасади, док је олтарска апсида без прозора. Тамбур куполе има осам прозора. Капители стубаца у припрати украшени су такозваном стаклатитном орнаментиком. На западној фасади налази се плитка ниша, завршена поврнутим луком уклопљеним у профилисано поље украсног правоугаоника. Цркви арханђела Михаила је 2002 . године додата још једна мања капела са звоником, посвећена светом Василију Острошком.
Претпоставља се да је манастир Моштаница живописан непосредно после градње, дакле крајем шеснаестог века. Међутим, време настанка је тешко одредити, првенствено због тога што је оригинални фрескопис сачуван у фрагментима. Заправо, немогуће је утврдити да ли је фресака у манастиру уопште и било. Са спољне стране, на западном зиду, налази се једно удубљење у којем је била фреска светог арханђела Михаила, коме је црква и посвећена. На лијевом стубу се налазила једна велика слика Богородице са Христом у наручју, која је по предању донесена пре 120 година. На њој су се налазиле три рупе од куршума. Ове слике нажалост данас више нема, вјероватно је страдала током Другог светског рата. Црквене ствари и иконостас су новијег датума.
Моштаница је током историја имала велики значај у животу Срба на овом простору. Небројено пута је рушена, али је због свог значаја сваки пут обновљена. Осим што је била духовно средиште овог дела Босанске Крајине, Моштаница је била и његово културно средиште. У њој су се преписивале књиге, а такође је постојала и школа. Моштаница је имала своју ступу, односно воденичко коло за ваљање сукна. Манастир Моштаница је 1951 . године регистрован као споменик културе друге категорије. Данас се овде одржавају бројни значајни догађаји дубичке општине. Већи дио манастирског архива је изгубљен. Бјежећи пред снагама НДХ, монаси су са собом понијели дио манастирског архива, док је остатак спаљен заједно са црквом. Међутим, ова грађа је остала изгубљена и не зна се шта се са њом догодило. И поред тога, манастир Моштаница се убраја међу најљепше и најбогатије манастире у Републици Српској.
Својом љепотом привлачи све више посјетилаца вјерника, коју када дођу у ову прелијепу светињу буду увијек љубазно дочекани и угошћени , и духовно окријепљени.
Д. Јанковић